Генерал Ратко Младић преминуо је у затворској болници Хашког трибунала, након што га је исповиједио и причестио свештеник Борис Топић.
Упркос захтјевима породице да му се, послије више можданих удара, дозволи лијечење у Србији, то му није омогућено.
Генерал Младић рођен је 12. марта 1943. године у Божановићима, код Калиновика.
Средњу Војноиндустријску школу завршио је у Земуну, потом Командно-штабну и Војну академију у Београду, као најбољи у класи.
Службовање је почео у Скопљу као командир вода.
У Куманову је командовао батаљоном, а у Штипу бригадом. У предвечерје распада бивше Југославије, тада већ пуковник Ратко Младић, прекомандован је прво у Приштину, а потом у Книн, и то у вријеме када Словенија и Хрватска проглашавају независност.
Због војничких заслуга, у октобру 1991. унапријеђен је у чин генерал-мајора. Недуго касније и у чин генерал-потпуковника.
Када је путем Словеније и Хрватске кренула и БиХ, генерал-потпуковник Ратко Младић прекомандован је у Сарајево, гдје је именован за начелника Штаба Друге војне области ЈНА.
Муслиманска и хрватска страна већ су биле формирале своје националне војске када је 12. маја 1992. Скупштина изгласала стварање Војске Српске Републике Босне и Херцеговине и истог дана за команданта Врховног штаба именовала генерала Ратка Младића.
У љето 1992. отварају се фронтови на цијелом простору БиХ. Српска војска, под командом генерала Младића, штити фронт од скоро 1.200 километара.
Након бројних успјешних војних операција, политика је била та која је, усљед међународних притисака и уцјена, зауставила даљи напредак српске војске, која је тада контролисала више од 65 одсто територије БиХ.
Успротивио се Венс-Овеновом мировном плану, према којем је Република Српска требало да буде распарчана. На челу Војске Републике Српске био је до 1996. године.
Након што је пред Хашким трибуналом 1995. оптужен за ратне злочине, у новембру 1996. године, указом тадашње предсједнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић смијењен је са мјеста команданта Главног штаба Војске Републике Српске.
Из јавности се повукао 2002. године, а хашки притисак и уцјене Запада преусмјерени су на његову породицу и најближе сараднике. За то вријеме, генерал Младић скромно је живио у рођаковој кући у Банату, све до маја 2011. године.
Тешко нарушеног здравственог стања ухапшен је и испоручен у Хаг.
Првостепени процес против њега трајао је седам година, након којег је генерал Младић осуђен на доживотну затворску казну.
У другостепеном поступку, прегласана предсједавајућа Вијећа, суткиња Приска Матимба Нијамбе, разоткрила је да пресуда није изречена на основу доказа, већ на основу конструисаних претпоставки и, како је рекла, „небулозних и нејасних анализа“.
– Исповиједио се, причестио и након тога се одмах упокојио са крстом у руци који сам му ту ставио – рекао је свештеник Борис Топић.
