Н: Рефлексије над историјом Црне Горе
П.Н. Дубаков роман представља „необично спајање историје, легенде, народног предања и савременог књижевног промишљања“. У средишту романа налази се лик Дукљана — легендарног, али да кажемо и демонског владара који временом престаје да буде само личност из далеке прошлости и постаје ‘симбол једног трајног принципа зла‘
У оквиру манифестације „Септембарски дани културе 2026“, у Никшићу је представљен роман „Љетопис проклетога цара Дукљана“, аутора Будимира Дубака, чији су издавачи Српска књижевна задруга из Београда и Књижевна задруга СНВ из Подгорице.
О овој књизи и укупном умјетничком стваралаштву Будимира Дубака говорили су књижевници Ђорђе Брујићи Милица Бакрач.
Промоција је одржана у Градској кући у Никшићу, а догађај је реализован у оквиру септембарског културног програма у Никшићу, уз учешће ЈУ Народна библиотека „Његош“ Никшић.
Уредница и модератор вечери Милица Бакрач казала је да „Љетопис проклетога цара Дукљана“ представља приповједну рефлексију над историјом Црне Горе кроз лик легендарног цара Дукљана.
„Његов живот који се, као у демонолошким причама, протеже кроз вјекове, метафора је за тамну страну историје, оличење злоупотреба политичке моћи, бруталности и духовног пада. Његово име је пажљиво одабрано, инспирисано народним предањима и античком прошлошћу римског града код данашње Подгорице. Аутор кроз лик Дукљана успјешно повезује митолошко и историјско, посредно освјетљавајући и начин на који се историја и мит користе у служби политичких манипулација“, казала је Бакрач.
Она је оцијенила да Дубаков роман представља „необично спајање историје, легенде, народног предања и савременог књижевног промишљања“.
„У средишту романа налази се лик Дукљана — легендарног, али да кажемо и демонског владара који временом престаје да буде само личност из далеке прошлости и постаје ’симбол једног трајног принципа зла’“, сматра Бакрач.
Према њеном мишљењу, симбол је најзначајнији књижевни поступак у роману.
„Дукљан није само проклети цар из легенде, већ постаје оличење мрачне силе која се кроз историју појављује у различитим облицима. Његово лице се мијења, његово име може бити заборављено, али његово дјеловање остаје упамћено“, рекла је Бакрач.
Књижевник Ђорђе Брујић је истакао да роман „Љетопис проклетога цара Дукљана“ Будимира Дубака представља „профињену и истанчану литерарну интерпретацију мита о Дукљану, легендарном цару Дукље, чија фигура у народној традицији симболизује мрачну, готово космичку, гномску силу, која као непрозирна сјенка стално трепери над човјеком“.
„Дубакова нарација често прелази границе хронолошког приповиједања и приближава се лирским рефлексијама, чиме се ствара атмосфера контемплације и медитације, у најширем значењу“, сматра Брујић.
Он је рекао да Дубак, кроз романескну форму, обрађује и мотив колективног проклетства – идеју да прошлост обликује садашњост и да свака генерација носи терет грешака својих претходника, односно предака.
„Ово је видљиво кроз начин на који аутор описује Дукљанову моћ: она је не само деструктивна, већ и трајна, прелазећи границе индивидуалног искуства и улазећи у сферу колективног и трајног, исписујући на тај начин пророчка знамења“, казао је Брујић.
Он је закључио да Дубакова способност да кроз простор, вријеме и лирику пренесе комплексну етичку и историјску поруку потврђује да је овај роман важан допринос савременој регионалној књижевности и умјетничком разумијевању мита уопште.
На крају промоције, о роману „Љетопис проклетога цара Дукљана“ горио је Будимир Дубак из перспективе аутора. Он се присјетио времена из свог дјетињства и младости, када је, како је рекао, први пут чуо, а онда и слушао приче о Дукљану и свему ономе што је живјело као свједочанство у које се вјеровало међу народом.
Аутор је појаснио поријекло опсесије да се бави царом Дукљаном.
„Дукљан је оличење неуништвог зла у људској историји. Он се само преображава, мијења облике, времена и прилике у којима се појављује. Ми смо у Црној Гори имали посла са тим страшним злом и царем таме који је више пута у историји наш народ доводио до трагедија, крвопролића и братоубиства. Ја сам онда покупао да га из митолошког плана лоцирам у историју“, истакао је Дубак.
Он је поручио да Дукљана „срећемо још код Светог Јована Владимира, Стефана Немање, Светога Саве и његових синова. Он се појављује и приликом распећа Господа нашег Исуса Христа и он из масе виче: „Расни га, распни га“.
„Он је свуда као архетипско поље, али ја сам увјерен, а мислим да је то и порука романа – да зло никада не може побиједити добро“, ријечи су Будимира Дубака.
(Српска културна сцена у Црној Гори и региону)
