Празник Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег молитвено је прослављен у манастиру Милешеви у недељу 27. септембра 2026. године. Тим поводом Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит милешевски г. Атанасије служио је у милешевском Саборном храму Вазнесења Господњег Свету архијерејску Литургију, у молитвеном присуству умировљеног Епископа милешевског г. Филарета.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Никола Перковић и протођакон Иван Савић. Милешевске монахиње са игуманијом Аквилином одговарале су на прозбе и јектеније.
Честитајући празник сабраном верном народу Високопреосвећени Митрополит Атанасије је у пастирској беседи поред осталог рекао: – Први који се удостојио да Крст Христов додирне и чак да га понесе био је онај Симон Киринац. Када су Господа нашега Римљани водили на Голготу да би Га распели дали су Му, по њиховим правилима, да као и други Он носи свој Крст на којем ће Га распети. Пошто је мало био изнурен онда су Римљани дали том Симону да Му понесе Крст.
– Данас је дан Воздвижења Часнога Крста, не тек онако, него баш зато да бисмо гледали у њега, и да дамо слободу својој мисли, да улазимо у све аспекте Крста Христовога.
– На Крсту Господњем видимо исцртану, осликану, Љубав Оца Небескога према нама. Он толико заволе свет, наш Отац Небески, да је и Сина Свога Јединороднога дао да подели са нама наше искуство, нашу судбину. Да свако ко верује у Њега и са Њим иде не погине него да има Живот Вечни.
– Симон Киринац је имао ту привилегију да потпомогне Христу носити Његов Крст, а ето и ми треба да се одлучимо да станемо на Христову страну, јер, у овом свету рат се води, борба се води, непрестана, борба против зла, односно зла против добра. Зло и даље жели да порази све што је добро. Мржња и даље устаје против љубави, да порази љубав.
– На нама је да се одлучимо и сад ступимо у борбу, на овај Крстовдан, подсећајући се на ту битку коју је Христос водио. Да нам буде љубав блискија од мржње, братство ближе од раздвајања и слога да нам је ближа од раскола. И кад се тако определимо да поведемо рат то је први корак, прва етапа рата за који се ми, ево данас на Крстовдан одлучујемо.
– Као што је Господ наш био распет на Крсту оним ексерима римским тако да ми својевољно, својом вољом, својом одлуком и одлучношћу распнемо све слабости у себи. Свака врлина да надјача, надвиси, оно што је њој супротно, рекао је Митрополит Атанасије нагласивши да је Крст Христов знак, симбол, простор, и још недовршена историја судбине света.
