Овогодишњи род хелде у пљеваљском крају креће се од чистог минуса до доброг рода. Како смо дознали од пољопривредника који се баве производњом хелде, односно хелдовог брашна, на појединим локацијама род хелде није већи од 300 килограма по хектару, што представља чисти губитак.

Поменути род остварен је на оним мјестима гдје се њиве налазе на сунчаним локацијама, односно на „жаропеку“, па је суша узела данак. Посебно је род лош ако се њива налази на таквој локацији, а сјетва је извршена касно.

За род од 500 килограма по хектару развејане хелде пољопривредници кажу да се ради о приносу за који се може рећи да је на позитивној нули.

Постоје мјеста и гдје је род добар, односно гдје су приноси од око 1.200 килограма по хектару развејане хелде. Овај род остварен је на њивама које се не налазе на сунчаним локацијама, као и тамо гдје је хелда посијана у право вријеме.

Од пољопривредника на подручју Косанице и Глибаћа, гдје је производња хелде и највећа, дознали смо да за сјетву хелде постоји утврђено вријеме. Тако је хелду најбоље сијати у вријеме када глог бехара. На овом простору глог бехара крајем маја и почетком јуна.

Ипак, ове године најбоље су прошли пољопривредници који су хелду сијали у првој половини маја, односно одмах послије Ђурђевдана.

У сваком случају, род хелде се не може третирати као добар, али ова година није ни прва, а ни посљедња када род није задовољавајући.