Иако у Пљевљима постоји устаљена прича да је рад дјечијег вртића организован тек након Другог свјетског рата, према писању „Пљеваљског весника“, током рата се може видјети да је дјечије забавиште постојало како током, тако и прије рата.

У тексту објављеном у педесет другом броју, у јесен 1942. године, види се да су у Пљевљима, поред учитеља Радоње Лабовића, Милована Лабовића, Велимира Савића, Сава Бабовића, Васа Радовића, Данице Раичевић, Ђорђа Кастратовића, Милића Раичевића, Бранка Лалевића, Владимира Раичевића, Стевана Бауковића, Светозара Лабовића, Милоша Поповића, Милића Ћулафића, Велимира Перовића, Љепосаве Шантић, Велиборке Поповић-Обрадовић, Новице Сератлића, Милоша Ранитовића и Росанде Аранитовић-Јанковић, биле и двије учитељице забавиље, Ксенија Љ. Тановић и Јаница М. Миличковић.

За поменуте учитеље и учитељице наводи се тачно мјесто школе, као и за учитељице забавиље да су распоређене у Пљевљима. Пошто су се у то вријеме запослене у дјечијим забавиштима називале учитељице забавиље, јасно се може видјети да је у Пљевљима постојало и радило дјечије забавиште.

Тај податак потврђује да је дјечије забавиште радило и прије Другог свјетског рата, јер није могуће да је основано у ратним годинама.

Нажалост, у званичним подацима нема ни податка гдје се дјечије забавиште налазило. Становници Пљеваља су изгубили из сјећања локацију забавишта.

Основна градска школа се налазила на мјесту гдје се данас налази сједиште пљеваљске полиције, па према неким мишљењима постоји могућност да је забавиште било у склопу објекта градске основне школе.

Постоји варијанта да је забавиште било и у згради преко пута данашње гимназије, гдје су били смјештени и Српско пјевачко друштво „Братство“, као и друге установе културе. Поменута зграда је порушена током Прводецембарске побуне 1941. године.

У сваком случају, нема поузданих података гдје је било забавиште, али чињеница да су у њему радиле учитељице Ксенија Тановић и Јаница Миличковић говори да је забавиште постојало.

Забавиште је обновило свој рад у кући породице Вукојичић, у данашњој улици Првог децембра, током 1946. године. Поменуту кућу су конфисковале послератне комунистичке власти и претвориле је у вртић. Касније је вртић пресељен у кућу Шећеровића.

Пљеваљски срез је прије Другог свјетског рата имао 12 општина. Од тог броја, њих једанаест су биле сеоске општине, а једна је била градска. Пљеваљски срез је био један од ријетких срезова на простору данашње Црне Горе који је имао самосталну градску општину. Чињеница да је постојало и дјечије забавиште говори да су Пљевља имала све карактеристике једне напредне средине и уређене вароши.

У годинама пред Други свјетски рат, на челу градске општине налазио се Богдан Ненадић, који је у много чему допринио напретку ове средине. Посебно је много учињено када је подигнута прва термо-централа и када је град добио електричну енергију. Није искључено да је у оснивању и дјечијег забавишта пресудну улогу имао Ненадић, кога је предратна штампа у Краљевини Југославији представљала као најмлађег предсједника неке општине, јер је на ту позицију дошао са 27 година старости, али и као једног од најуспјешнијих предсједника у тадашњој великој држави.