У условима када Електропривреда не плаћа редовно угаљ Руднику угља и када је дуг за угаљ испоручен Термоелектрани близу 11 милиона евра, поставља се питање хоће ли се Рудник угља одржати у таквим околностима.
Посебно забрињава то што, према нашим изворима, Рудник угља у наредном периоду има значајне обавезе када је у питању ширење копа, односно експропријација земљишта. Те обавезе мјере се милионима евра, а новца за њихово измирење нема јер Електропривреда не плаћа редовно испоручени угаљ.
Рудник угља ће највјероватније, због свих проблема, морати да подигне кредит како би измирио обавезе и спријечио да се доведе у питање редовна производња угља.
Према нашим сазнањима, која смо добили из финансијског сектора Електропривреде, ова компанија озбиљно је загазила у проблеме. То је разлог због којег Руднику угља не плаћа редовно испоручени угаљ.
С друге стране, захваљујући раду Рудника угља и уредном снабдијевању Термоелектране угљем, остварује се успјешна производња електричне енергије. Захваљујући тим резултатима, Електропривреда се још увијек држи на ногама. Колико ће Рудник угља успјети да издржи такве околности, тешко је процијенити, али многи познаваоци прилика тврде да се неће дуго чекати на колапс.
Ово није први пут да се Руднику угља не плаћа редовно испоручени угаљ. Таква ситуација била је и у првој деценији овог вијека. Тада је Електропривреда Црне Горе угаљ обрачунавала по једној, а Рудник угља по другој цијени. Наравно, Електропривреда је угаљ обрачунавала по знатно нижој цијени него Рудник угља.
Пошто је то било вријеме владавине ДПС-а, у Електропривреди су сједјели људи који су имали већи утицај код Мила Ђукановића него што је то био случај са пљеваљским кадровима у Руднику, па је на крају прихваћена рачуница Електропривреде.
Притом су се појавиле и обавезе Рудника угља према Влади Црне Горе, па је Рудник морао и те обавезе да преузме на своја леђа.
Крајем 2008. године на чело Одбора директора Рудника угља дошао је Предраг Бошковић. Услиједили су преговори о поравнању дугова.
Током преговора Рудник угља не само да је остао без потраживања од Електропривреде већ је морао да уступи одмаралиште у Улцињу, мотел „Водице“ и огромне површине земљишта у Шуманама, које су тада биле планиране за изградњу нове депоније пепела и шљаке за потребе Термоелектране. Наводно су Руднику угља тада отписани дугови према Влади Црне Горе.
Бошковић није крио незадовољство таквим споразумом и тада је за медије саопштио „да је најбитније да је све сведено на нулу и да је утврђена цијена угља који се испоручује Термоелектрани“.
Остаје да се види хоће ли се и овог пута на сличан начин десити нова похара Рудника угља, односно Пљеваља.
