Манастир Ђунис, недалеко од Крушевца, убраја се међу најмлађе и најпосјећеније манастире у Србији. Сваке године, на манастирску славу, 14. октобра, када се прославља Покров Пресвете Богородице, у ову светињу слију се вјерници не само из Србије већ и из региона и расејања. Цијеле ноћи уочи празника, поред извора у Ђунису, траје бденије и чита се акатист Мајци Божијој, којем присуствује неколико хиљада вјерника.

Манастир је подигнут на мјесту на којем се, према предању, Богородица јавила тринаестогодишњој дјевојчици Милојки из села Ђунис. Она је 24. јула 1898. године радила у пољу са својим сестрама, а потом је са крчагом пошла на извор по воду. Када је стигла до извора, затекла је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да на том мјесту сељани подигну цркву и да ће се ту исцјељивати болесни.

Народ је убрзо почео да се окупља на овом светом мјесту, гдје су, према свједочењима вјерника, забиљежена бројна исцјељења. Тако је 1934. године, по благослову Светог владике Николаја Велимировића, тадашњег епископа жичког, на мјесту Богородичиног јављања подигнут дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице.

У вријеме комунистичке власти, 1977. године, започета је изградња великог храма, али је већ 1985. године забрањена. Нова црква, изграђена од чврстог материјала на мјесту старе брвнаре, завршена је и освећена тек 1998. године, на стогодишњицу јављања Пресвете Богородице.

Цркву Покрова Пресвете Богородице и манастир Ђунис осветио је патријарх српски Павле.

Иконостас у великој цркви дјело је иконописачке школе манастира Жиче. Ова светиња добила је статус манастира 1964. године, а до тада је била метох манастира Светог Романа.

Према предању, Мајка Божија бацила је крчаг с водом на камен како би означила мјесто на којем треба да буде подигнута црква. Крчаг се и данас, према предању, чува у малој цркви, а према свједочењу старијих монахиња, временом се увећава.