Да је све више старих лица у Пљевљима која су усамљена, говори и чињеница да припадници Службе за заштиту и спашавање све чешће помажу приликом одвожења обољелих лица у Хитну помоћ или болницу. У већини стамбених зграда најчешће живе стара, обољела, а често и усамљена лица. Приликом доласка екипе Хитне помоћи на лице мјеста, обољело лице често нема ко да спусти до возила ове службе. У екипама Хитне помоћи најчешће долазе возач и љекар, па у таквим приликама нема ко да понесе обољело лице. У улазима стамбених зграда, али и у кућама, све је мање младих лица која могу да помогну, па је једино рјешење да се позову припадници Службе за заштиту и спашавање.

„Тај дио посла није у директном опису наших обавеза, али смо свјесни ситуације у граду, па се одазивамо на овакве позиве. Помажемо људима у многим приликама, па и у овом послу када је неопходно да се старо и обољело лице донесе до возила Хитне помоћи“, казао нам је први човјек Службе за заштиту и спашавање Пљевља Богдан Бојовић.

Од многих старих лица којима су спасиоци помагали чули смо само ријечи хвале на њихов рачун. Стара лица најчешће причају да су спасиоци веома љубазни и да су им пружали помоћ без љутње и уз пуно разумијевање њихове ситуације.

Додатни проблем је и пљеваљска болница, која је павиљонског типа, па је пацијенте неопходно на колицима или носилима преносити са одјељења интерне медицине или хирургије на снимање. У таквим околностима родбина пацијената организује преношење својих сродника до објекта за снимање. Нажалост, све је више оних који немају родбину у Пљевљима, па и у овим случајевима, уколико нема довољног броја помоћних радника, спасиоци пружају помоћ.

Посебан проблем је и то што Влада Црне Горе, односно ресорно министарство, нема довољно слуха да у Служби хитне медицинске помоћи запосли више лица, односно помоћних радника који би преносили стара лица до возила ове службе.

Пљевља већ одавно имају проблем са великим бројем старих и усамљених лица. У просјеку, сваки Пљевљак, према подацима са пописа из 2023. године, има 47 година.