Иако је прошло шест година од политичких промјена у Црној Гори, које су услиједиле након вишемјесечних литија и протеста против дискриминације Српске православне цркве, велики број свештеника и даље нема црногорско држављанство, док су њихове породице ускраћене за бројна права и у много чему доведене у неравноправан положај.

Према важећем законодавству Црне Горе, које је насљеђе владавине Демократске партије социјалиста, али и уз изостанак активности актуелне Владе и скупштинске већине на рјешавању овог питања, велики број свештеника и монаха Српске православне цркве, који нису рођени у Црној Гори, нема право на црногорско држављанство. Држављанство немају ни супруге појединих свештеника, па чак ни њихова дјеца, иако су рођена у Црној Гори.

У таквим околностима супруге свештеника немају могућност да се запосле, док велики број дјеце нема право на дјечји додатак који обезбјеђују држава или локалне управе. На тај начин дјеца свештеника доведена су у неравноправан положај у односу на своје вршњаке.

Лидери владајућих партија и странака су током предизборне кампање 2023. године обећавали измјене Закона о црногорском држављанству, истичући да важећа законска рјешења посебно погађају припаднике српске националне заједнице. Међутим, након доласка на власт и преузимања министарских и посланичких функција, та обећања су остала неиспуњена.

Многи свештеници покушавали су да овај проблем ријеше посредством појединих политичких лидера, посебно оних који имају значајну подршку српских бирача, али без успјеха. Све се, углавном, завршавало на обећањима, док конкретних резултата није било.

Политичке странке које су биле коалициони партнери ДПС-а, попут Бошњачке странке и албанских мањинских странака, према оцјени критичара, настављају да се понашају на исти начин као и током владавине Мила Ђукановића. С друге стране, грађанске политичке снаге, предвођене Покретом Европа сад (ПЕС), не показују спремност да мијењају постојеће законодавство. Њихова политика, према оцјенама дијела јавности, све је ближа политици ДПС-а. Практично, могло би се рећи да тамо гдје је стао ДПС, наставља ПЕС.

С друге стране, Нова српска демократија, која је до јуче важила за једну од водећих српских националних странака, промијенила је политички курс и сада се све више приближава политици ПЕС-а. Лидери ПЕС-а и Нове српске демократије, Милојко Спајић и Андрија Мандић, све су ближи у политичким ставовима, док се положај српског народа у Црној Гори не поправља.

Када је ријеч о положају свештенства и монаштва Српске православне цркве и остваривању њихових права, ситуација је посебно тешка у Пљевљима. Ниједан свештеник нити монах у овом граду није добио црногорско држављанство. Поједини свештеници у Пљевљима живе већ 25 година, а њихова дјеца су рођена управо у овом граду.

Пљевља су посебно специфична средина јер, према доступним подацима, у овој општини живи готово 67 одсто становништва које се изјашњава као српско. С друге стране, свештеници и монаси Српске православне цркве који служе у Пљевљима рођени су у Републици Српској или Републици Србији.

Сукоб тадашњег режима ДПС-а са Српском православном црквом почео је 2011. године у Пљевљима, када је, како су тада оцјењивали представници Цркве и дио јавности, покренут поступак прогона свештенства и монаштава из Црне Горе.

Становници Пљеваља масовно су се одазвали литијама и протестима током 2020. године, вјерујући да ће политичке промјене донијети и бољу заштиту права српског народа и Српске православне цркве. Међутим, ни шест година након тих промјена, бројна питања и даље су без одговора, а проблем држављанства свештеника, чланова њихових породица и монха остаје неријешен.