Да у политичком животу Црне Горе нема суштинских промјена, односно да многе политичке организације, али и појединци, настављају праксу коју је успоставила Демократска партија социјалиста, може се видјети на бројним примјерима.
Један од таквих случајева дешава се у посљедње вријеме у Руднику угља, којим управљају кадрови Покрета Европа сад (ПЕС). У овој компанији примјењују се методе и пракса из времена власти ДПС-а. Посебно је занимљива ситуација са службом, односно Одјељењем за помоћне и услужне дјелатности.
У ово одјељење, које се у Руднику угља популарно назива „Реституција“, шаљу се политички неподобни радници. Они тамо немају никаква задужења, али су им примања сведена на минимални ниво у Руднику угља. С друге стране, у компанији се запошљавају нова лица. Тренутно се у „Реституцији“ налази близу 20 запослених радника Рудника угља.
Према списку у који је увид имао наш портал, лако је закључити да та лица нијесу политичке присталице ПЕС-а, већ да подржавају друге политичке опције.
Одјељење за помоћне и услужне дјелатности основано је 2009. године, у вријеме када је пословодство Рудника угља, које су чинили кадрови ДПС-а, настојало да смањи број запослених и присуство политички неподобних лица. Тада су бројни радници упућени у просторије Копа Боровица. Тамо су морали да долазе, иако нису имали никаква задужења, осим обавезе да у тим просторијама проведу осам часова дневно. На тај начин вршен је притисак на запослене да траже пријевремено пензионисање или да, уз отпремнину, напусте Рудник угља. Многи радници су тада отишли у пријевремену пензију, изгубивши право на стамбене кредите и могућност да добију стан.
Сада „уходе“ ПЕС-а у Руднику угља прате политичке активности запослених, а многе од њих упућују у „Реституцију“. Према појединим тврдњама, било је и случајева у којима је радницима нуђена чланска карта ПЕС-а, а након што су је одбили, упућивани су у поменуто одјељење.
Радници тврде да су активисти ПЕС-а, задужени за праћење запослених, до јуче били чланови ДПС-а и да имају изузетно велико искуство у праћењу радника.
Додатни проблем представља чињеница да челници других политичких партија, које су коалициони партнери ПЕС-а, не реагују на овакве појаве, јер не желе да нарушавају личне односе и доводе у питање своје позиције. Истини за вољу, у тим политичким партијама има и оних који се не слажу са оваквим дешавањима, али, пошто не постоји јединствен партијски став о заштити запослених у Руднику угља од политичких притисака, појединци не могу ништа да учине.
У сваком случају, пракса из времена власти ДПС-а се не мијења. Најчешће су на удару управо они који су били прогоњени или омаловажавани у вријеме власти ДПС-а. Ово није изолован случај, јер сличних појава има и у другим државним компанијама, као и у државним установама и институцијама.
Једном ријечју, гдје је стао ДПС, наставља ПЕС, али и бројни појединци из других политичких партија. Све указује на то да ћемо још дуго чекати на истинске политичке промјене, након којих ће политички притисци на запослене коначно нестати.


