ЈЕДНЕ ИГНОРИШУ, ДРУГЕ ПЛАЋАЈУ И ДО 7.000 ЕУРА?

0
966

Да ли је на помолу још један скандал у Општој болници Пљевља

ЈЕДНЕ ИГНОРИШУ, ДРУГЕ ПЛАЋАЈУ И ДО 7.000 ЕУРА?

Извор: Vijesti

Дванест љекара специјалиста – запослених у пљеваљској Општој болници (ОБ), затражило је од Основног државног тужилаштва у Пљевљима да провјери да ли се у тој здравственој установи исплаћују “енормне новчане накнаде појединим здравственим радницима”. У допису који су недавно упутили пљеваљском тужилаштву, љекари траже и да се провјери да ли се награђивање односно, упис прековремених сати поједином немедицинском особљу, обавља у складу са законом.

Захтијевају и да се провјери валидност дипломе јединог правника у болници, као и критеријуме према којима је запослен у тој здравственој установи.

Љекари тврде да немају могућности да обаве увид у платне листе запослених и да су се због тога обратили државном тужилаштву, од којег траже да провјери њихова сазнања. Неки од потписника овог документа “Вијестима” су казали да су у сазнању да поједини љекари у тој здравственој установи примају плату између четири и седам хиљада еура. Основна зарада љекара специјалиста, тврде они, без дежурстава је око 630 еура, а да се дежурства исплаћују радним данима 70, а викендом 90 еура.

У пљеваљском тужилаштву казали су да је тај предмет у фази извиђаја, док из менаџмента болнице тврде да је свака исплата уређена у складу са важећим законским прописима који регулишу радна права и обавезе. Директор пљеваљске болнице Ердуан Лаловић, каже да не може да саопшти колика је и коме исплаћена навјећа зарада у пљеваљској болници, јер “нема право да јавно износи имена љекара и износе њихових зарада”.

  • У ОБ Пљевља лични дохоци и зараде запосленима исплаћују се искључиво и само у складу са законским процедурама, а у односу на ангажман и број радних и прековремених сати, дежурстава, приправности и осталих припадајућих могућности на основу обављеног посла, али и нарочитог ангажовања током претходног, кризног периода изазваног коронавирусом, гдје су поједини запослени у овој болници показали надљудске напоре у бризи о здрављу својих суграђана и спасавању њихових живота. С тим у вези не стоје паушалне, неколегијалне и злонамјерне оптужбе појединих упослених о ‘незаслуженим и превисоким зарадама’ њихових колега. Подсјећам да је од почетка посебног ковид режима рада у болници било предвиђено добровољно ангажовање љекара и медицинског особља са ковид пацијентима, те да су се најодважнији и најхуманији без размишљања опредијеили за овај ангажман, рекао је Лаловић.

Казао је да су поједини, а данас “најгласнији у бризи за болничку касу, одбијали да збрину хитна стања суспектна ковид, иако им је то била радна обавеза”.

  • Одговорно тврдим да је сваки исплаћани цент здравственим радницима и медицинском особљу заслужен, а као први човјек установе желим да им захвалим што су не штедећи своје животе, а истовремено угрожавајући и животе својих породица, појединци даноноћно били прва линија одбране у нашем граду. Грађани Пљеваља најбоље знају ко су они. Такви хуманисти заслужују много више од ‘колегијалности’ са којом се сусрећу ових дана”, навео је Лаловић у одговору “Вијестима”.

Писмо министарки

Група љекара пљеваљске болнице писмом се обратила и министарки здравља Јелени Боровинић Бојовић у којем наводе да је од марта прошле године ситуација у пљеваљској болници скандалозна, за шта окривљују менаџмент те установе. Кажу да је посебно забрињавајуће и недопустиво селективно награђивање појединаца у виду енормних плата, а са друге стране “игнорисање и омаловажавање учинка оних других који и те како својим радом доприносе да се ова тешка ситуација колико толико учини подношљивом”.

  • Желимо посебно да истакнемо и ангажовање великог броја консултаната чак и у вријеме када је амбулантни рад био стопиран. Неки од њих исплаћивани су у цифрама незамисливим и за далеко богатија друштва, наводе љекари у допису који су недавно упутили Министарству здравља.

Тврде и да се предавачи у Средњој стручној школи на медицинском смјеру ангажују по нејасним, вјероватно политичким критеријумима.

  • Сви кредити, сва финансијска помоћ, је била искључиво политички обојена и додјељивана је члановима и активистима у том периоду владајуће коалиције. Посљедње у низу неправилности је сазнање да је активиста ДПС-а, наш медицински директор, анестезиолог Раденко Џарић, добио недавно неповратних 30.000 еура из буџетске резерве Владе на чијем је челу у техничком мандату био Душко Марковић. Додатно је директор Опште болнице тражио од Рудника угља донацију за Џарића од 20.000 еура. Рудник је донирао поменуту суму, али за помоћ здравственим радницима Опште болнице. На нашу примједбу да се ради о средствима, која, с обзиром на тешку здравствену ситуацију узроковану ковид пандемијом треба усмјерити за набавку неопходних медицинских апарата, као и за побољшање услова лијечења хоспитализованих пацијената, нисмо удостојени одговора директора и правне службе. Молимо вас да што прије стопирате овај скандал који се дешава у Општој болници Пљевља, навели су љекари специјалисти у допису министарки Боровинић Бојовић.

Коментаришући тврдње својих колега, директор пљеваљске Опште болнице рекао је “Вијестима” да је тачно да се Руднику обратио захтјевом за помоћ, како би помогао колеги, једином анестезиологу у Пљевљима да ријеши своје стамбено питање.

  • Није непознаница да се љекарски кадар ‘одлива’ из сјеверних општина и тежи заснивању радног односа у градовима централне и јужне регије. Иако у континуитету радимо на занављању кадра додјелом специјализација и супспецијализација из различитих области, у обавези смо као установа да у складу са својим могућностима помогнемо колико је то год могуће и да љекарски кадар задржимо у нашем граду. Наше размишљање такође дијели и значајан број привредних субјеката у граду, прије свих Рудник угља, који је годинама препознат као један од најзначајнијих донатора и добротвора пљеваљског здравства и овог краја уопште. Сматрајући неопходним да као установа помогнемо колеги, који након вишегодишњег рада као једини специјалиста анестезије и реанимације у нашој установи нема ријешено стамбено питање, обратио сам се Руднику угља, тачније његовом директору, који је безрезервно подржао ову идеју и изразио намјеру да и у наредном периоду на сличан начин, кроз помоћ за рјешевање стамбеног питања, стимулише останак љекара у Пљевљима. Није непознато да је Рудник угља, као и други привредни субјекти и установе раније помагали медицинским радницима током рјешавања стамбених потреба. Знају, а и користили су такву помоћ и они који су данас потписници противљења такве идеје за свог колегу, рекао је Лаловић.

На питање “Вијести” да ли су тачне тврдње дијела пљеваљских љекара – да је Влада Душка Марковића у техничком мандату додијелила 30.000 еура из буџетске резерве Џарићу за рјешавање стамбених потреба, Лаловић је казао да нема таква сазнања и да се за ту информацију обратимо релевантним државним адресама.

  • Оно за шта имамо увид је донација Рудника угља, која је као и све донације по устаљеном протоколу пријављена Министарству здравља Црне Горе, за које чекамо одговор и одобрење да би се та намјена реализовала, рекао је Лаловић.

Рудник је помогао и помагаће…

Извршни директор пљеваљског Рудника угља Славољуб Попадић, казао је “Вијестима” да је та компанија подржала захтјев болнице за помоћ у задржавању кључног медицинског кадра, јер сматрају да је то од изузетне важности за Пљевља.

  • Рудник је током 2020. имао више захтјева за помоћ од Опште болнице Пљевља. Трудили смо се да на сваки одговоримо позитивно. Један од захтјева се односио на помоћ у задржавању кључног медицинског кадра. Цијенећи да је задржавање кључног медицинског кадра од изузетне важности за Пљевља, Рудник је подржао и овај захтјев. У том смилу, Рудник је по овом питању донио ‘Одлуку о помоћи здравственим радницима Опште болнице Пљевља’, не дефинишући и не ограничавајући, коме ће и како средства бити опредијељена. О оперативном ангажовању средстава одлучује Болница уз сагласност Министарства здравља, рекао је Попадић, одговарајући на питање “Вијести”.

Упитан да ли му је познато за шта је утрошен новац који су донирали, казао је да према информацији из Опште болнице Пљевља, средства још нису утрошена јер се чека сагласност Министарства здравља.

„Ирационалне одлуке политички блиског љекарског кадра“

Потписници писма министарки здравља, подсјећају да у Општој болници у Пљевљима раде 23 љекара специјалисте и три љекара супспецијалиста.

  • Проблем кадра је вишегодишњи, а у разлоге зашто је то тако, не бисмо улазили. Читава ситуација је ескалирала са пандемијом корона вируса. Знамо да је ситуација тешка у свим општим болницама, али смо мишљења да је организација рада у Општој болници Пљевља од марта прошле године у најмању руку скандалозна и за то директно кривимо менаџмент наше установе, стоји у писму.

Љекари су навели и да је Лаловић као в.д. постављен у јулу 2019, а прије тога није био запослен у Општој болници.

  • На крајње дискутабилан начин примљен је на мјесто савјетника директора, па је за пар дана постављен за в.д. директора измјеном правилника о систематизацији радних мјеста. Четворогодишњи мандат је добио у марту 2020. У том периоду није одржан ниједан заједнички састанак љекара који је био практикован годинама уназад и одржавао се једном недјељно, а по потреби и чешће. Очито је стоматолог Лаловић схватио ступајући на дужност директора да је паметније избјећи стручне полемике, којима није дорастао, а можда и незгодна питања везана за увијек актуелну проблематику љекарског кадра, рјешавање стамбеног питања, едукација, стимулација дефицитарног кадра, наводе љекари у допису.

Кажу да су се надали да ће пандемија промијенити досадашњу праксу и да ће сви заједно, у виду појединачних предлога, а у циљу што боље организације свих ођељења и служби доћи до најбољих могућих рјешења.

  • Нико од нас ниједног момента није имао намјеру да избјегне љекарску, као ни прије свега људску одговорност у овој ванредној ситуацији. Али ни овога пута до заједничког састанка ни договора није дошло. Лаловић је упркос потреби да струка одлучује, доносио ирационалне одлуке у договору са политички блиским љекарским кадром, а које су упркос упозорењима прије свега колега са интерног одјељења за шта постоје писани докази довела до колапса рада на овом одјељењу. Поражавајућа је чињеница да имамо велики број зараженог особља у односу на ионако дефицитаран медицински кадар. Посебан проблем је опрема. Ми немамо централни довод кисеоника, ЦТ је опет у квару, а респиратори су према нашим сазнањима прослијеђени у друге регионалне болнице, навели су љекари у допису министарки.

Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону

ОДГОВОРИ

Унеси коментар!
Please enter your name here