Саопштење за јавност Покрета за Пљевља
ДА ЛИ ЈЕ МИЛОВО МАСЛО ЗА РАМАЗАНА?
Ових дана су Пљевља изашла на лош глас по два основа. Први је корона која у нашем граду букти несмањеном жестином, али о томе у неком од следећих саопштења. Други су протести поводом именовања Хариса Ђурђевића, кадра ДПС-а, за начелника Центра безбједности Пљевља. Тако је реис исламске заједнице у Црној Гори Рифат Фејзић изјавио : „ Ако ово у Пљевљима није шовинизам, онда не знам шта је. Ако немамо права на неке функције, пожељно би било да нам се одговори, да ли имамо право на ваздух?“
Историчар и академик ДАНУШербо Растодер, придружио се у осуди Пљеваља, подсјећајући: „ да су Пљевља током 90-тих била центар реализације фашистичких идеја- скрнављења споменика исламске културе, до убијања и протјеривања грађана који су се ту склонили од ратних дешавања на простору Југославије.“ Ова оптужница свакако није могла без подршке наше суграђанке Кенане Струјић Харбић, посланице Бошњачке странке: „тако је било 90 –тих, а ни данас се није много промијенило. Ипак, Бошњаци, иакоим се пријети, иако их застрашују, они неће отићи никамо из Црне Горе… Наша сарадња са ДПС-ом и Ђукановићем је била више него успјешна, он се показао као пријатељ мањинских народа у Црној Гори“, поентирала је госпођа Струјић Харбић.
Него да видимо и другу страну медаље, па пођимо редом. Покрет за Пљевља сматра да је нормално и природно да политичке партије мањинских народа буду заступљене у свакој Влади, без обзира ко је формира. Зато нам је било драго кад је, у то вријеме мандатар, Кривокапић, између осталих понудио и Бошњачку странку да уђе у Владу. Они су ту понуду одбили. Слиједи питање за милион долара, зашто су то урадили? Ако је тачна Растодерова трврдња да су Пљевља током 90-тих била центар реализације фашистичких идеја, како објаснити да су двојица протагониста „врућег љета 92“ у Пљевљима, касније захваљујући подршци Мила Ђукановића и гласовима Бошњака-Муслимана постали предсједници Општине. Додуше, Милову подршку су добили кад су окренули ћурак наопако и подржали његову антисрпску политику. А то колико се Ђукановић показао као „пријатељ мањинских народа у Црној Гори“ , и да ли је његово масло за Рамазана, говори чињеница да је био предсједник Владе у вријеме депортације муслиманских избеглица из Босне и Херцеговине.
Колико је љубав између Бошњачке странке и ДПС –а променљива категорија најбоље говори случај Кенане Струјић Харбић. У вези парламентарних избора 2012.године, Општински одбор Бошњачке странке, уз потпис предсједнице Струјић је истакао: „притиске од стране ДПС активиста на чланове и симпатизере Бошњачке странке, због чега су морали да промијене списак својих чланова у бирачким одборима. Многима је пријећено да ће изгубити социјална примања, да ће остати без посла, или ће бити брисани са евиденције Завода за запошљавање“. Том приликом су Оппштинској изборној комисији доставили видео запис са бирачког мјеста бр. 11, на коме се,по њиховим тврдњама, јасно виде лица која крше правила о раду бирачких одбора, и фотографију заокруженог гласачког листића, који је служио као доказ за исплату новчаних средстава.
А госпођа Кенана је лично, својим мобилним телефоном, снимила тадашњу посланицу ДПС-а Љ.А. како кришом убацује заокружене гласачке листиће у кутију. Матријал је приказан члановима Општинске изборне комисије и међународним посматрачима, а након тога упућен Основном државном тужилаштву Пљевља. Тамо је „бака закопала јаје“ и никад се ништа излегло није. Тако се затресла гора, али се није родио миш, него је госпођа Кенана примљена да ради у Руднику угља. Оптужбе су се изгубиле у пљеваљској магли, а љубав између ДПС–а и Бошњачке странкеје из године у годину постајала све јача. Након прошлогодишњих августовских избора, које је коалиција ДПС-а и Бошњачке странке изгубила, госпођа Кенана је запослила супруга у Термоелектрану Пљевља. У Пљевљима важи неписано правило да је Бог видио ону породицу чији макар један члан ради у Руднику угља или ТЕ Пљевља. По тој логици госпођу Кенану су видјели и Бог (Алах) и Мило Ђукановић.
