Нова платформа за дијалог Србије и Русије
У БЕОГРАДУ ОТВОРЕН РУСКИ БАЛКАНСКИ ЦЕНТАР
Извор: Спутњик
У присуству високих званица у Београду је свечано отворен Руски балкански центар, који ће, како је речено, бити платформа за дијалог грађанских друштава и научне заједнице Србије и Русије.
Учеснике скупа поздравили су оснивачи др Славенко Терзић, дописни члан САНУ и ранији амбасадор Србије у Руској Федерацији, који је и директор Центра, Константин Затуљин, посланик руске Думе, предсједник Управног одбора Центра, као и предсједник Скупштине Србије Ивица Дачић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко и Мансурбек Султанов, директор „РЖД Интернешенел“ у Србији.
Константин Затуљин
Затуљин је прочитао поруку потпредсједника Владе Русије Јурија Борисова поводом оснивања Центра у којој се истиче да без обзира на последице пандемије корона вируса и кризу у свјетској привреди, сарадња Русије и Србије наставља да се развија успјешно и динамично по свим правцима.
- Формирање заједничке невладине организације допринијеће даљем јачању трговинско-економске и културно-хуманитарне сарадње, као и покретању нових интересантних пројеката и иницијатива, навео је Борисов у поруци.
Подсјећајући да ће тема конференције у организацији РБЦ бити „Прошлост, садашњост и будућност руско-српских односа“, Затуљин је указао да Русија и Србија немају заједничку границу, да наши народи нису живјели у једној држави али их је вјековима повезивала иста вјера, слични погледи на свијет и узајамна, понекад мистична љубав. Он се присјетио и одређених драматичних момената у историјату тих односа, између осталог, НАТО бомбардовања Југославије.
- То што Русија није помогла Југославији може се објаснити, али се не може оправдати, рекао је Затуљин и додао да се може само изразити жаљење што је Русија тада била толико слаба, нагласивши да би „данашња Русија тешко дозволила бомбардовање Југославије“ и да „више нема право на слабост“.
Александар Боцан Харченко
Амбасадор Боцан-Харченко прочитао је поруку шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова који је подсјетио да се односи двије земље развијају узлазном линијом и указао на значај друштвене дипломатије у јачању пријатељства и сарадње два народа и двије државе, изразивши очекивање да ће центар дати свој допринос томе. Боцан-Харченко је поручио да ће се и сам трудити да помогне раду Центра, чије отварање сматра значајним кораком на путу развоја дијалога, друштвене диплоамтије и цјелокупних односа Русиеј и СРбије.
- Наши односи су на највећем успону али уз то постоје и искушења и због тога су отварање Центра и овај скуп веома актуелни. У својој пракси и свакодневним активностима осјећамо мањак додатног интелектуалног доприноса који би био резултат отвореног научног дијалога међу људима који знају Србију и Балкан и воле Србију и Балкан, рекао је амбасадор.
Како је додао, очекује и да ће Центар у својој анализи образложити штету од покушаја да се Србија па и цијела регија ставе пред избор „или Русија, или ЕУ и Запад“.
Др Славенко Терзић
Др Славенко Терзић рекао је да ће РБЦ бити не само мјесто окупљања руских и српских, односно балканских и других истраживача него и својеврстан истраживачко-логистичи мост интелектуалног дијалога руске, српске, балаканске и других европсих и изваневропских средина.
- Настојаћемо да РБЦ буде у мисији дубљег руског познавања и разумијевања Балкана, али и бољег познавања и разумијевања Русије, њене цивилизације и савремених тежњи од стране балканских средина. Свака историјска епоха има свој сопствени смисао и значење. Ми се налазимо управо на почетку једне нове историјске епохе препуне различитих изазова, констатовао је Терзић, нагласивши да ће зато РБЦ тежити да окупи што више стручњака различитих профила.
Додао је да ће Центар бити отворен за сарадњу и са свим другим установама и центрима, те да ће у складу са својим могућностима настојати да допринесе унапређењу свих видова сарадње Србије и Русије и Русије и других балканских земаља у интересу напретка и стабилности Југоисточне Европе.
Мансурбек Султанов је уз изразе подшке Центру, подсјетио да његова компанија даје допринос прогресивном економском расту Србије путем конструктивног улагања у модернизацију њених основних ссаобраћајних артерија и изгрању транзитног потенцијала државе.
- Мото наше компаније је „Градимо заједно, градимо за будућност“ и за РЖД Интернешенел је јако битно да наше грађевинске пројекте прати реализација социјалних иницијатива, рекао је Султанов и изразио увјерење да је свебухватна сарадња двије државе покретач економског развоја Србије.
Вјерујемо, поручио је Султанов, да нас у будућности чека много сличних сусрета, а да ће се области партнерства између наших земаља само умножавати.
Након свечаног дијела у организацији новоснованог РБЦ-а (Руског балканског центра) одржана је конференција на тему „Прошлост, садашњост и будућност руско-српских односа“.
Маргарита Симоњан
- Можемо да направимо канал РТ у Србији за пола године, уколико од Владе Русије добијемо такав налог, изјавила је главни уредник РТ и МИА Русија севодња Маргарита Симоњан учествујући на конференцији. Та одлука не зависи од мене. Можемо да направимо канал за пола године и да га подржимо, али потребан нам је налог Владе, која одлучује о расподјели средстава, објаснила је Симоњанова одговарајући на питање директора РБЦ др Славенка Терзића.
Симоњанова је, такође, позвала утицајне људе у Србији да, када се састају са руским званичницима, говоре о потреби оснивања РТ у Србији.
- У свијету је у току духовна подјела гдје је један пол радикализација ултрарелигиозних расположења а други радикални либерализам. Ниједан се не свиђа Русији која нуди етику здравог човјека, изјавила је Маргарита Симоњан, уз упозорење да и Србију покушавају да увуку у луду вртешку нове етике и поруку – желим вам срећу у боју.
Роман Бабајан
У поподневном раду конференције Руског балканског центра у Београду говорио је познати руски новинар Роман Бабајан, чије је излагање било посвећено бомбардовању Југославије 1999. године и извјештавању руских медија о томе.
Један од говорника био је и проф. Др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду који је дао садржајну анализу на тему „Русија и Балкан: Историјска искуства и поуке за будућност“.
