У организацији Српског културног центра „Свети Сава“ и Српског културног центра „Патријарх Варнава“
ПРОМОЦИЈА ИЗДАЊА МАТИЦЕ СРПСКЕ – ДРУШТВА ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ
Љетња башта Српског културног центра „Свети Сава“ била је испуњена Пљевљацима које је занимала издавачка продукција Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.
Професор др Јелица Стојановић, предсједница Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, представила је фототиско издање чувеног „Горичког зборника“, у чијем је приређивању и сама учествовала. „Горички зборник“, познат и као „Календар Горички“ и „Горички рукопис“ колекција је средњовјековних српских рукописа кћерке цара Лазара Јелене Балшић и њеног духовника монаха Никона Јерусалимца, написана у периоду између 1441. и 1442. године у црквици која је Јеленина задужбина, изграђена на острву Горица у Скадарском језеру. Иначе ово издање је добитник награда фестивала хуманистике, културе и умјетности „Пази шта читаш“ 2020. године, у категорији за „вриједно репринт издање старе књиге која има обиљежја непролазне вриједности“.
- Оно због чега смо посебно радосни и поносни, јесте и то што се ово издање појавило са благословом нашег вољеног благопочившег митрополита Амфилохија. Благослов смо добили и од владике Јована Ћулибрка.
Фототипско издање „Горичког зборника” прати и импозантан Зборник одабраних радова о „Горичком зборнику”, који је приређен прије свега захваљујући мр Владимиру Баљу, његовом труду на сабирању и одабиру радова. Зборник садржи преко 600 страна, са 23 одабрана рада о „Горичком зборнику” и Никону Јерусалимцу, казала је између осталог током излагања о овом вриједном дијелу професорица Стојановић.
Професор др Јелена Газдић говорила је о књизи професора Виктора Савића „Српска књижевна реч у својим првим столећима“. Књига на својеврстан начин оживљава Србина из Звечана, монаха Димитрија, који је крајем 11. вијека направио преписивачку школу. У манастирским скривницама откривено је више од 20 српских рукописа. Први међу њима откривени су половином 19. стољећа, а последњи су пронађени 1975. године. Њима су се током цијелог 20. вијека бавили руски, грчки, амерички, чешки, бугарски, аустријски и други научници. Сви одреда су их сврстали у српску књижевност.
- Ова студија подијељена је на седам поглавља, при чему су у њој обједињени и неки раније објављени, али стилско-језички и технички прерађени радови, писани да сачине једну тематску цјелину. Свеукупно посматрано аутор је показао широку ерудицију, велико знање и познавање не само из области србистике, тј. историје српског језика, палеографије, лингвистичке географије, дијалектологије, већ и из опште историје и историје цркве. Будући да за најранији период српске писмености недостају непосредни писани трагови, веома је тешко доносити закључке и износити тврдње и у том дијелу се Савић показао правим научником и лингвистом и своје хипотезе је за тај период износио врло опрезно сврставајући историјско-језичку проблематику у научно провјерен историјски и црквеноисторијски контекст, а знамо да су почеци српке писмености нераскидиво повезани са црквеном дјелатношћу, истакла је између осталог професорица Газдић.
Врло занимљиво излагање о књизи „Кроз синтаксу српског језика“ имала је професорица др Драга Бојовић. Ова књига посвећена је структурним и семантичким питањима синтагми и синтаксема у савременом српском језику. Књигу чини 16 радова од којих су сви, сем једнога, написани, како се то и из „Библиографске забиљешке“ види, у последње три године: од 2017. до 2020. Књига је композиционо раздијељена у три поглавља, при чему је синтаксичка проблематика увијек тематски разврстач:
- О синтаксемама и синтагмама, о реченицама и исказима, и о реду ријечи, тако да она на неки начин допуњују многа неријешена или недовољно ријешена мјеста из синтаксе и репрезентују обје граматичке категорије које је чине: конструкције ријечи и реда ријечи.
- Читајући његове књиге, а ова је по терминолошким рјешењима једна од сложенијих, сваком од лингвиста, првенствено синтаксичара, вјероватно се догодило да су кроз литературу негдје примијетили недореченост, недосљедност, али су је занемарили, из више разлога, понајприје и због ауторитета који су их исписали, а и због недовољне страсти активизма и надасве оног што би се могло назвати – живјети науком као хљебом, нагласила је професорица Бојовић.
О студији „Кроз српску језичку историју проф. др Јелице Стојановић“ говорио је мр Бојан Струњаш, који је нагласио да је овај научни рад у ствари доказ једне срчане борбе за очување српског језика и писма. У овој једиственој студији ради се о зборнику складно уклопљених текстова које је ауторка претходних година публиковала у научним часописима и зборницима.
- Друго поглавље ове њиге је лично име Стефан код српских владара до краја 15. Вијека, гдје поново у својим истраживвањима обухвата цјелокупан српски језички простор, истакао је мр Струњаш.
Пљевљацима се својим пјесмама представио Радинко Крулановић, чија је књига пјесама „Нијеми говорници“ објављена недавно, такође у издању Матице српске у Црној Гори.
Програм је трајао више од два сата, а са успјехом га је водио Велибор Пуповић.
