Академска трибина у Српској кући
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ ИСПУНИО ОЧЕКИВАЊА ПЉЕВАЉСКЕ ПУБЛИКЕ
У четвртак је у љетњој башти Српске куће (Српског информативно-културног центра ,,Свети Сава”) уприличена једанаеста по реду Академскa трибина у организацији Српског народног вијећа Црне Горе и Српског културног центра ,,Патријарах Варнава”, Пљевља.
Живимо на простору који је обремењен националним подјелама; наш народ је у сталној потрази за одговорима који би били везани за додатно идентитетско утемељење. Пљевљаци су имали јединствену прилику да добију неке од тих одговора. Наиме, гост Академске трибине је био један од људи који припада културолошкој линији која се протеже од Соколовића, преко Меше Селимовића, до Емира Кустурице и Мухарема Баздуља – професор Салих Селимовић, историчар и члан Матице српске.
Салих Селимовић је рођен 1944. у Тешњу, гдје је завршио основну и средњу школу. Факултетско образовање је стекао у Сарајеву. Познат је по истраживањима исламизације јужнословенских простора, и то као врстан познавалац тема везаних за српско-муслиманске односе. Посебан акценат у свом раду ставља на демографске и миграционе процесе у Рашкој области. Добитник је Вукове награде за 2013. и Кочићеве награде за исту годину. Селимовић је објавио више књига, од којих је последња наслова ,,Знаменити Срби исламске вјероисповијести”. Значајно је истаћи и да је аутор више од 70 научних радова.
Публика је имала прилике чути информације о историјским чињеницама које ријетко бивају присутне у јавном дискурсу, а које су обогатиле сазнања везана за увијек актуелна питања српског идентита људи различитих вјероисповијести. Предавање Салиха Селимовића није имало форму уобичајеног предавања, већ је било интерактивног карактера, са могућношћу постављања питања, што је публика знала искористити. Још једном смо били у могућности доћи до увида у вези са богатсвом различитости у оквирима српске културе, које се, уколико се занемари владајући наратив, међусобно не потиру и не негирају.
