Празник Рођења у тијелу Господа Исуса Христа познат као Божић јесте један од највећих и најрадосних празника који православна црква празнује. Рођење Христово је својеврсно Богојављење, тј. јављање Бога у Свијету. Како каже апостол: „Бог се јави у тијелу“. То значи да је Син Божији, Бог Логос, узео на себе људску природу, људско тијело (оваплотио се), и јавио се овде у свијету, нама људима као Богочовек. У личности Сина Божијег сједињене су двије природе: Божанска и човечанска. Говорећи о рођењу Христовом Свети Григорије Богослов каже: „Бог је дошао људима, приближио се људима, како би се људи приближили Њему.“ Рођење Христово је догађај од космичке важности зато се црква труди да своје чланове достојно припреми за дочек празника. У богослужбену припрему спадају Недеља праотаца, Недеља отаца и претпразништво Рођења Христовог.
Код нас Срба Недjеља праотаца, тј. друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца је украшена лијепим обичајима. Пошто је Божић дан када се слави рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света, тај празник је празник рађања новог живота, празник родитељства – очинства и материнства. Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана дјеца поране и унапријед припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, за ноге на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Дjеца јој честитају празник, а мајка онда дијели дјеци поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима дјеца иду од куће до куће и пригодним пјесмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.
Сва три празника: Дjетињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Осим тога, они су веома значајни за саму дјецу која, као главни протагонисти, равноправно са одраслима учествују у празничним обредима.
