У РУДНИКУ „ШУПЉА СТИЈЕНА“
Рудник олова и цинка „Градир Монтенегро“, односно некадашњи Рудник „Шупља Стијена“, за тону ископане руде Држави плаћа концесију од свега 56 центи. Ситуација је посебно забрињавајућа због чињенице да се концесија плаћа искључиво за руду олова и цинка, а да се други метали, као што је злато и сребро, који су се помињали, док је „Шупља Стијена“ била у државном власништву, више не помињу и не плаћају.
Градир Монтенегро, предузеће које управља рудником Шупља стијена, је платио укупно близу 406 хиљада евра концесионе накнаде за прошлу годину и за претходну годину. Од тога 286 хиљада евра сталног дијела концесионе накнаде у 2023. за уговорених 510 хиљада тона руде олова и цинка, из лежишта Шупља стијена, Ђурђеве воде, Паљевине и Рибник. Уговором о концесијама је утврђен стални дио накнаде, гдје се тона руде плаћа 56 центи. Промјењиви дио концесије за 2022. годину износи близу 120 хиљада евра за 53.730 тона руде колико је произведено преко уговорене количине.
Рудник „Шупља Стијена“ је радио између два свјетска рата, а његов власник је био Њемац. Производња је обновљена крајем педесетих година прошлог вијека. Рудник је затворен 1987. године и том приликом без посла је остало 444 радника. Годишња производња у том моменту је била на нивоу садашње мјесечне производње.
Рудник је отворен опет 1998. године, али је услед ратних дешавања 1999. године опет обуставио производњу. Коначно, 2010. године Рудник је отворен. Врпцу је пресјекао лично тадашњи премијер Мило Ђукановић.
Већински власник у том моменту је био Никшићанин Веселин Пејовић. Међутим, већ средином 2011. године Пејовић продаје 51 одсто акција Рудника пољској компанији ЗГХ Болеслав. У октобру 2013. године Пејовић продаје и преостале акције Пољацима, тако да компанија ЗГХ Болеслав постаје самостални власник.
Уговор, који је очигледно погубан за Државу, представници Владе су потписали са Веселином Пејовић, који је био омиљени бизмисен ДПС-а. Касније је тај исти уговор потписан са Пољацима. У том моменту се говорило да је Влада на челу са Милом Ђукановићем свјесно предала Рудник Пољацима, како би Пољака привољела да лобирају за улазак Црне Горе у НАТО пакт.
Чак се говорило, да након приватизације ЗГХ Болеслава, дио власништва има и Јелс Столтенбер који је у октобру 2014. године дошао на мјесто секретар НАТО пакта.
Такве тврдње никада нико није демантовао ни потврдио, али је сасвим сигурно да је Уговор о концесијама са „Градиром“ погубан за Државу, а посебно за општину Пљевља, јер локалној управи иде седамдесет одсто новца од концесија.
Рудник олова и цинка „Градир Монтенегро“ нико ни из садашње Владе не помиње. Не коментарише се загађење које долази од експлоатације, али ни јако мизерне концесије.
Последњих дана се води оштра полемика око отварања површинског копа у Мојковцу, што је изостало око Рудника „Градир Монтенегро“. Све личи да су тачне приче које су се шапутале да је Рудник дат да би Црна Гора постала 29. чланица НАТО пакта у јуну 2017. године.
Када је у питању ћутање о овом Руднику можда најбоље и говоре ријечи које је приликом пријема Црне Горе у НАТО савез саопштио секретар Столтенбер: „Штитимо једни друге и ако је потребно, боримо се једни за друге”.
