Двадесет другог марта Српска православна црква прославља Светих четрдесет севастијских мученика, празник који је у народу познатији као Младенци. Поменути празник посвећен је страдању Светих четрдесет севастијских мученика. Назив празника, Младенци, потиче од четрдесет младића који су били млади, вјерни и пуни љубави према Христу.
Године 320. у вријеме цара Ликинија, четрдесет војника једног пука прешло је у хришћанство, у вријеме када је цар издао изричиту наредбу да се сви морају клањати римским паганским боговима. Како нису хтјели да послушају цара и одрекну се своје вјере, следио им је правио терор. Током јаке и хладне зиме војници су били осуђени да проведу ноћ голи у леденом језеру. Уколико се неко од њих предомисли и одрекне своје вјере, речено им је да ће их одмах пребацити у топлу бању која се налазила надомак леденог језера.
Војници су успјели да издрже трпећи хладноћу, мраз и болове, храбрећи једни друге и молећи се своме Богу – Исусу Христу. Позната је чињеница да је само један мученик одустао не могавши да издржи муке, али чим је прешао у топло купатило, срце му је одмах стало и умро је. Током ноћи десило се чудо које је спазио једини преостали будни стражар видјевши чудну свјетлост која је долазила од свијетлих вијенаца који су стајали изнад војникових глава. Стражар, чим је угледао то, одлучи да се придружи мученицима, молећи Бога, како је и он био Хришћанин, да га придружи тридесет деветорици мученика. Молба му би услишена, те он угледа изнад своје главе четрдесети свијетли мученички вијенац.
Цркви су позната имена свих четрдесет мученика севастијских: Кирион, Кандид, Домн, Исихије, Ираклије, Смарагд, Евноик, Валент, Вивиан, Клавдије, Приск, Теодул, Евтихије, Јован, Ксантије, Илиан, Сисиније, Ангије, Аетије, Флавије, Акакије, Екдикт, Лисимах, Александар, Илија, Горгоније, Теофил, Дометиан, Гај, Леонтије, Атанасије, Кирил, Сакердон, Николая, Валерије, Филоктимон, Севериан, Худион, Мелитон и Аглаије.
Обичаји, вјеровања, младенчићи и симболика празника
У народу постоји обичај да на дан празника младенци, који су те године ступили у брак, славе празник и мијесе колаче који се називају младенчићи. Симболика празника огледа се у томе да брачници – младенци треба једно другом да пружају вјерност, оданост, љубав и пожртвованост, управо као што су то чинили мученици према Исусу Христу. Без обзира на све проблеме, искушења и неприлике на које буду наилазили у животу важно је да се супружници не одрекну љубави. Такође, симболика вијенца – круне коју су младенци носили на вјенчању повезује се са свијетлим вијенцима четрдесет мученика.
Обичај налаже да на дан Младенаца млади брачни пар дочекујe госте и прославља празник. Прије гозбе, мијесе се младенчићи – четрдесет колачића од пшеничног брашна који се премажу медом. Такође, на овај дан је потребно да младенци посте, с обзиром на то да је у току Васкршњи пост. Нажалост, последњих година дешава се да многи младенци праве велике гозбе и прославе, тако да се крше правила поста. Таква појава је новотарија која за циљ има да младенце окрене од црквеног живота и практично младе брачне парове наводе на гријех који се огледа у скрнављењу празника.
