Пољаци јуре профит а рудари воду и храну носе од својих кућа
Запослени рудари у Руднику олова и цинка „Шупља Стијена“ већ пуних четрнаест година немају адекватне услове приликом обављања рударских послова. Поменути рудари у наведеном периоду никада нису имали топли оброк, што се препоручује као обавезна мјера за све руднике. Топла јела не чекају рударе по завршеном послу или у вријеме паузе за рад. Да је ситуација изузетно лоша потврђује и чињеница да управа Рудника за рударе не обезбјеђује ни суви оброк за запослене. Рудари од својих кућа носе храну, што није пракса нигдје у окружењу.
Већ одавно постоји и проблем са питком водом, која се не обезбјеђује на копу. Који рудар не понесе воду за своје потребе трпи жеђ до краја радног времена.
Свакако је можда и најтеже што се радници са копова овог Рудника, или из флотационог система, не третирају као остали рудари у окружењу који имају бенефицирани радни стаж. Рудари у другим рудницима имају на сваку годину рада додатних три мјесеца радног стажа. Уствари све зависи од радног мјеста, односно од тешкоћа које прате неко радно мјесто.
Када је Рудник олова и цинка „Шупља Стијена“ био у власништву Државе, а то је период до 1987. године, рудари који су радили у јамској експлоатацији на годину дана рада имали су шест мјесеци додатно радног стажа.
Сада је власник Рудника пољска компанија ЗГХ Болеслав, па је Пољацима далеко пречи профит од положаја запослених.
