Вазнесење Христово један је од дванаест Великих празника, а ријеч је о догађају који се одиграо четрдесет дана после Христовог Васкрсења. По писању јеванђелиста, Христос је своје ученике извео изван Јерусалима, на Елеонску Гору, гдје им је проповједао, а затим се вазнео на небо и окружио га је облак. Најстарије представе овог догађаја, налазимо на ранохришћанским ампулама из 4. вијека.
Вазнесење Христово је кроз српску историју био веома поштован празник. Још од средњег вијека владари и властела су му посвећивали храмове, а и бројни градови прослављали су овај празник као славу. Тако ће данас и Београд прославити своју славу.
Представа Вазнесења Христовог нашла је своје мјесто на фрескама сликаним у олтару или куполи, затим на бројним иконама, графикама, богослужбеним предметима примењене умјетности, израђеним од дрвета, метала и текстила.
У пљеваљској цркви Свете Петке, у храму Светог великомученика Георгија и манастиру Света Тројица Света литургија ће се служити са почетком у девет часова.
