Поштовани грађани, како је оглашавање преко отворених писама и јавних саопштења, у недостатку било каквог разумијевања од стране локалне заједнице, Општине Пљевља као оснивача наше установе, надлежног секретаријата за културу, а потом и свих конституената који чине скупштинску већину у Пљевљима, остало као демократски и једино могући начин да се огласимо, обавјештавамо вас, као наше суграђане, дугогодишње сараднике, кориснике наших услуга, наше пријатеље чију смо дјецу пратили као своју, о мобингу који доживљавамо од стране Бојане Ђачић, директорице Народне библиотеке „Стеван Самарџић“.
Након што је добила сагласност од скупштинске већине у Пљевљима да обавља функцију директора, и поред низа незаконитости, пада Програма рада, злоупотребе Анекса уговора о раду, као и појединих чланова Савјета у времену њеног в. д. статуса, од дана именовања до данас послужила јој је за бескрупулозно обрачунавање са запосленима у Библиотеци, стручним радницима са запаженим резултатима у културном и научном животу. Ових дана, без било каквог консултовања нашег синдикалног представника, добијамо одлуке о условним отказима са посла, одлуке о драстичним новчаним казнама којим се настоји ударити на егзистенцијални опстанак наших породица, на живот достојан човјека који поштено и савјесно обавља свој посао и не сагиње се пред било каквом политичком ујдурмом, на инегритет и достојанство људи који се у јавности желе представити као нерадници, забушанти, издајници… Радни налози којим нам се дотична обраћа, уз недостатак било какве комуникације, договора, сарадње, који су неопходни у свакој врсти посла, па и у нашем, конципирани су на начин да их било који професионалац и библиотекар у таквом облику не би могао реализовати и остварити. Њихов садржај управо упућује на немогућност њихове благовремене и квалитетне реализације, што је свакако плод незнања и лоше намјере оне која их пише, која потом шаље пријетње упозорењима и коначно одлукама о којима вас обавјештавамо. Као радницима са вишегодишњим радним искуством у организовању и промоцији културног живота у нашем граду, намећу нам се готова рјешења без икакве претходне консултације и временски рокови за реализацију истих у којима је немогуће остварити ни најелементарнији договор и сарадњу са ауторима, а да не говоримо о томе да је изостављен договор који треба да претходи свакој активности, када би се могло саопштити мишљење о појединим ауторима, „ауторима“ и темама.
У упозорењима се називамо „катализаторима“ умјесто каталогизаторима. Књиге у Библиотеци, изузев спорадичних поклона, не купују се и не набављају, а о консултацији са библиотекарима о набавци истих да и не говоримо. Члану Савјета испред наше установе, забрањен је било какав приступ званичној документацији, Књизи записника, финансијским и другим трансакцијама, што је скандалозно и правно недопустиво, а о чему је исти добио и званичну одлуку на једној од сједница Савјета, коју ћемо доставити свим одборничким клубовима у СО Пљевља. Гости које Бојана Ђачић промовише и доводи без икаквог договора са библиотекарима, обрушавају се потом на нас преко јавних гласила, друштвених мрежа, јавних страница, што није запамћено у историји библиотечког пословања, а са чим сте имали прилике да се упознате.
Не поштују се права радника загарантована Законом о раду и Колективним уговором из области културе, па смо скоро имали случај да раднику, старатељу болесног родитеља који је, нажалост, ових дана преминуо, нису дозвољени дани бриге о истом, загарантовани законским оквирима који прописује Грански колективни уговор из области културе. За то се није имало добре воље, али јесте за писање условних отказа и новчано кажњавање родитеља који издржавају и школију вишечлане породице! Поштовани суграђани, наше породице и ми, препуштени смо бескрупулозном, нељудском третману од стране Бојане Ђачић, подржане од цјелокупне скупштинске већине у Пљевљима и политичких конституената који је сачињавају, а који су на наше вишемјесечне апеле једино били кадри да саопште да морају да поштују „кадровска рјешења“, да нас они разумију и знају да смо у праву, али да не смију да се замјерају, да идемо судом, итд, итд.
Поштовани суграђани, питамо се је ли ово био смисао вишедеценијске борбе за боље и слободније друштво, борбе због које смо бивали без посла, осигурања, држављанства, борбе против партитократије, која данас, нажалост, у нашем случају изображава своје најлицемјерније лице.
Марија Кнежевић, виша библиотекарка, професорица српског језика и књижевности
Софија Јеловац, виша библиотекарка, професорица филозофије
Ивана Цвијетић, библиотекарка, магистар српског језика и књижевности
Љиљана Вранеш, књижничарка
Данко Радовановић, књижничар
Милија Кнежевић, књижничар
