Начин на који се саопштава вијест да је Рудник угља у првој половини текуће године пословао са губитком од минус четири милиона евра, апсолутно личи на „артиљеријску припрему“ за отпуштање радника. Очигледно је да је нечија жеља да запослени у Руднику угља, који немају рjешење на неодређено вријеме, буду отпуштени, односно да њихови уговори о раду не буду продужени.
Занимљиво је да се при свакој тежој ситуацији у руднику потеже питање броја запослених, док се годинама ћутало у Подгорици на жалбе синдикалаца на рад некадашњег директора Славољуба Попадића. Тај период, који је био најпогубнији за Пљевља, гдје је број запослених био сведен на 670 радника, плате смањене а производња увећана, нико не жели да помиње јер се из године у годину повећавао профит који је Држава убирала. Притом нико не помиње колико је тих година профитирао тадашњи акционар Ацо Ђукановић и колико је новца извучено из Рудника кроз ангажовање трећих лица и њихове механизације. Очигледно је да су сви заборавили да је извршни директор Славољуб Попадић истовремено био директор у Руднику и члан Одбора директора Прве банке, чији је већински власник Ацо Ђукановић. Испитује ли ико више на који су начин продате Ђукановићеве акције Електропривреди Црне Горе?
Када се прича о губитку у овој години, с правом се поставља питање је ли у тај губитак урачунат износ од преко два милиона евра, који је Рудник морао исплатити Општини Пљевља. Помиње ли ико да је тај новац дио дуга Рудника угља из 2006. године?
Садашњи „аналитичари“ којима је трн у оку број запослених, наводе да је то једини проблем у Руднику. Нико не помиње да би се можда могла укинути акциза на угаљ, јер би се на тај начин олакшало Руднику. Зашто се ћути и зашто нико не помиње повећање цијене угља за потребе Термоелектране. Ћути се и када се не користи тракасти систем за превоз лапорца или угља од Рудника до Термоелектране и могућа уштеда. Никоме не пада на памет да би било добро продати имовину коју Рудник не користи, а сваке године уредно плаћа порез на исту.
Међути, истичу се финансијски извјештаји који говоре да су посљедњих година готово дуплирани трошкови на име зарада. У 2019. години они су износили 14,14 милиона, а у 2023. години 26,58 милиона евра. И у овом случају се избјегава истина, јер нико не помиње да је дошло до увећања зарада, посебно након програма Европа сад.
Сасвим је јасно да они који се не сјећају времена Аца Ђукановића, а сметају им запослени у Руднику, немају добру намјеру. Њихова је жеља да се Пљевља претворе у колонију гдје се врши беспоштедна експлоатација природних богастава. Према њиховом мишљењу много је ако у Пљевљима остају и плате запослених.
