Пише: Јово Пејовић
Кад крене предизборна кампања из рупа излазе бубе и мишеви. Да је овај свијет подијељен на будале и оне који трпе, могли смо се увјерити ових дана када је један збуњени анонимни жутокљунац понудио грађанима оргиналан рецепт за „пролазак кроз живот“ са главном идејом да не треба слушати „сиједе главе“.
Ако некоме превише даш на значају, касније ћеш бити принуђен да га носиш на леђима, а он ће ти увијек говорити: „Може ли то брже?“. Тако су сиједе главе многим будалама несвјесно и свјесно помогле да прогледају, а оне су касније видјеле све осим њих. Зато су пензионери данас најугроженија категорија становништва. Двије ствари најбрже потроше политичаре: када пуно говоре, а мало знају и кад пуно обећавају, а ништа не остваре. Но, живот је такав, сви на крају покажу право лице.
Најчешће касно сазнамо каквим смо све будалама указивали част да нас представљају. Овај свијет почива на изумима и мудростима сиједих глава које су нам у наслеђе оставиле оно без чега свијета не би било. Довољно је поменути само Николу Теслу, па схватити колико неке личности које иза себе немају ама баш никакве заслуге лупетају глупости на које се свако нормалан гнуша. Зато не треба дозволити онима који још пузе да би постали неко да нас уче како да полетимо.
Извор: ИН4С
