Некадашњи рудари Рудника угља који су 2013. године тужили ову компанију због неријешеног стамбеног питања, још увјек чекају судску пресуду. Посебно их погађа то што их Адвокатска канцеларија „Пиперовић“ не информише о детаљима пресуде, а истој су платили адвокатске услуге више хиљада евра.
Наиме, 130 пензионисаних радника ове компаније тражило је да им се исплати новац јер им током радног вијека није ријешено стамбено питање а новац им је одбијан од зарада у те сврхе. Потом је пословодство компаније понудило исплату свим радницима у износу од по 25 хиљада евра. Један број пензионисаних рудара је прихватио понуду, али је њих 76 поднијело тужбу.
-Адвокатска кућа Пиперовић је прихватила да нас заступа на суду, јер нисмо могли да се помиримо са тим да нам се исплати само по 25 хиљада евра. Тражили смо износе који су нас следовали да је била расподјела стамбених кредита. Адвокатској кући „Пиперовић“ смо платили тражени новац у износу од неколико хиљада евра, односно 85 евра по сваком раднику. Нажалост сада немамо никакву информацију докле је судски поступак стигао, наводи се у саопштењу некадашњих радника Рудника угља.
У саопштењу се истиче да су се они на тужбу одлучили у моменту када се није могао постићи договор са тадашњим пословодством, односно након што је пословодство одбило да испоштује некадашње раднике.
– Многи радници који су протестовали испред рудничке управе и у клубу пензионера више нису међу живима. Њихови наследници настављају да потражују новчана средства, нааводи се у саопштењу и поручује да су свјесни да је било више судских пресуда али им није јасно како читав случај није ријешен.
-Ми тражимо да нам се каже шта је са нашим предметом и да наставимо са тражењем нашег новца. Никако не прихватамо да одустанемо од новца који нам припада, јер смо ми тај новац поштено зарадили. Сумњамо да је судски постувак ометан у вријеме када је Демократска партија социјалиста владала у Црној Гори, али нам није јасно због чега се сада чека, наводи се у саопштењу и истиче да је једанаест година протекло и да је вријеме да се овај случај разријеши.
Око 130 пљеваљских пензионера, током 2012. и 2013. године, протествовали су због нерјешеног стамбеног питања. Крајем марта 2013. године су обуставили штрајк, тврдећи да су се на такав потез одлучили након разговора са акционаром у овој компанији Ацом Ђукановићем и тадашњим предсједником Одбора директора Рудником угља Зораном Госпићем. Тадашњој Влади Црне Горе, коју је предводио Мило Ђукановић, журило се да протесте бивших рудара окончају, јер су се 7. априла одржавали предсједнички избори на којима су се грађани одлучивали између Филипа Вујановића и кандидата уједињене опозиције Миодрага Лекића. Међутим, брзо се огласио један број радника који су тврдили да не прихватају договор и да ће поднијети тужбе. Свакако избори су већ били прошли.
Од краја 2009. године, па све до 2020. године у Руднику угља је вођена политика како би се број запослених што више смањио. Да би се постигао што бољи резултат у смањењу радника, рударима је обећано да могу да иду у пензију уз отпремнине а да ће им питање станова накнадно бити ријешено. Када су схватили да пословодство Рудника угља неће одржати дато обећање, уследили су протести испред управе компаније, који су у зимским данима 2012. и 2013. године пресељени у клуб пензионера.
Да је број запослених смањен, види се и по чињеници да је 2009. године у Руднику радило око 1600 радника а да је тај број до 2020. године опао на око 700 запослених.
