Након вишедеценијске експлоатације угља, руда олова и цинка, дрвета и производње електричне енергије, из Еколошког друштва „Брезница“ упозоравају да су Пљевља претрпљела штету коју нико не може израчунати а посебно не може надокнадити. Из овог друштва наводе да се таква пракса мора зауставити, како би се даље уништавање ове средине зауставило.
-Са забринутошћу се обраћамо јавности поводом дугогодишње девастације природних добара која је задесила пљеваљско подручје. Наша средина, позната по рудном и богатству природних ресурса и разноликости екосистема, суочава се са озбиљним последицама које су дугорочно утицали на животну средину, здравље грађана и одрживи развој цијелог подручја.
У протеклим годинама, експанзија индустријске експлоатације, неодговорна и бесомучна сјеча шума, експлоатација угља и загађење ријека и непланирана урбанизација оставили су трага на овом богатом подручју, казао је извршни директор Еколошког друштва „Брезница“ Милорад Митровић уз објашњесње да су ове активности довеле до деградације екосистема, односно до нестанак бројних биљних и животињских врста, губитак биолошке разноврсности и нарушавање природне равнотеже су постали свакодневица.
Он истиче да је дошло до загађења ваздуха, воде и земљишта, ерозије тла, губитка културно-историјског наслеђа.
-Индустријски отпад и неадекватно управљање ресурсима доприносе све већем загађењу, што директно утиче на здравље становништва, скраћење животног вијека грађана, казао је Митровић и истакао да неодржива експлоатација угља, ставарање огромних депонија око градског језгра, перманентна сеча шума су повећали ризик од ерозије тла, чиме се додатно угрожава пољопривредна производња и сигурност хране.
-Непланском урбанизацијом и индустријском експанзијом, значајни историјски локалитети и природни пејзажи су уништени или озбиљно оштећени, казао је Митровић и подсјетио да је услед експлоатације угља и одлагања откривке и пепела, нестала бројна насеља, као што су села Јагњило, дио села Потрлице, Дурутовићи, Догање, дијелови Боровице и Шумана, као и село Збљево. Он поручује да сада пријети нестајање најљепшег села у Црној Гори, села Калушићи. Иста судбина ће задесити село Мрзовићи и дијелове села Грево.
-С обзиром на озбиљност ситуације, позивамо све релевантне институције, локалне власти и грађане на заједнички рад на очувању нашег природног богатства. Неопходно је предузети хитне мере како бисмо заштитили пљеваљску регију од даљих штета и успоставили одрживије и дугорочније праксе управљања природним ресурсима, поручио је Митровић и подвукао да је Пљевљима нанесена непроцјенљива штета.
-Штете које су настале и које се не могу ни на који начин, ни измјерити ни санирати, су непроцјењиве и немогуће их је чак и израчунати. Сваког дана из Пљеваља за Никшић и Подгорицу, према грубим процјенама „оде” преко два милона евра. Примјер за то је чињеница да рецимо Термоелектрана дневно произведе 310 мегавата струје што у новцу износи 1. 380 000, 00 евра, када томе додамо угаљ који се продаје у Црној Гори и Србији и техничку грађу која се извози са овог подручја, као и новац који се слива из Рудника Олова, цинка и осталих руда из Шула тај износ прелази два милона евра на дневном нивоу. Дакле, Пљевља и његови грађани су колонија Подгорице и последња европска колонија која се расељава и која ће у скоријој будућности бити потпуно празна и напуштена, закључио је Митровић.
