Празник Светог великомученика Димитрија у српском народу се увјек дочекивао са великом радошћу. У пљеваљском крају Митровдан је посебно прослављен 1912. године, након ослобођења од вишевјековне турске окупације. То велико славље је описано у тексту „Српски Митров –дан у Пљевљима“, који је објавио „Цетињски вјесник“Централна прослава се десила у цркви Светог пророка Илије на Илином брду. У том моменту граница између Краљевине Црне Горе и Краљевине Србије била је ријеком Ћехотином, тако да је градско подручје Пљеваља било у Србији, а већи дио Пљеваљског поља у Црној Гори. Славље је било на територији Црне Горе и у цркви Светог пророка Илије окупило се цјелокупно српско становништво.
О том великом и радосном дану, у поменутом тексту се наводи:“ Послије толико вјекова први пут данас Пљевље прославља слободно и весело значајни данашњи дан, којим се уобичајно и патријахално почиње зимско полугође, а које ће бити ера славе и величине Србинове и уједињења Српства.
Јутрос цијело пљеваљско свјештенство у пратњи најодобраних грађана пођоше на Илино брдо гдје је био главни логор приликом заузећа Пљеваља, да у заједништву са нашим официрима и чиновницима Кр. Цр. Пљеваљске посаде, у храму Светог Илије заблагодаре Свевишњему за успјех храбре српске војске ослободитељске и да упуте молитве за дуг живот оба српска владаоца и њихових домова. Послије благодарења у црквеној дворани била је закуска гдје су слободна браћа један другоме изразили своја осјећања, која их од скора у српским Пљевљима обузимају.
Здравице команданта посаде и осталих чиновника и грађана пуне родољубивих и јуначких израза завршују се усклицима:“Живио Господар“.
Весеље се наставља цио дан у вароши са највећим усхићењем.“
Пљевља су ослобођена по старом календару 14. октобра 1912. године, на дан Свете Петке. Митровдан је слављен 26. октобра, по старом календару, у цркви Светог Илије, јер у то вријеме, изузев манастира Света Тројица, у пљеваљској котлини није било друге цркве.
