Мјештани Жуниног Потока сами одржавају локални пут
НИТИ ЈЕ БИЛО НИТИ РАЧУНАЈУ НА ПОМОЋ ВЛАСТИ ИГОРА ГОЛУБОВИЋА
Већина Пљевљака вјероватно никада није чула за мјесто Жунин Поток у Адровићима. У овом засеоку данас живи двадестак углавном млађих становника, потомака Сића Брашанца. Ово је уједно најузвишеније насељено мјесто у Општини Пљевља и налази се уз саму границу са Србијом.
Становници Жуниног Потока су данас сви сложно изашли да поправе путеве који воде њиховим кућама, а које су разнијеле плаховите љетње кише. Помоћ локалних власти не очекују, полажу наду само у себе и сопствене напоре.
Најмлађи учесници данашње радне акције у Жунином Потоку су Младен и Стефан Брашанац који морају сваки дан да прелазе десетине километара до школе, јер су државне власти школу у њиховом селу давно затвориле и препустиле зубу времена.
Вриједни мјештани Жуниног Потока годинама, и љет и зими, одржавају сеоске путеве како би могли несметано прилазити својим кућама, иако је то дужност предузећа Локални путеви из Пљеваља. Међутим, опште је познато да у овом селу годинама побјеђује опозиција, па локална ДПС власт на овај начин кажњава становнике овог бајковитог засеока. Међутим, они су истрајни у свом опредјељењу и спремни су да из својих средстава одржавају овај путни правац, али никада неће закуцати на врата оних који би жељели да их поткупе и уцијене да би им за узврат олакшали живот на селу.
Брашанци из Жуниног Потока су редовни посјетиоци литија које је Српска православна црква организовала у Пљевљима као протест против отимања светиња. Својим аутомобилима, а често и пјешке, били су присутни на свим литијама. Кажу да не могу да замисле да њихов Манастир Свете Тројице падне у руке Влади Црне Горе, јер га Влада није ни градила ни одржавала, већ њихови преци који су га често и животима бранили и одбранили.
Очекивали су да ће се однос локалних власти према њиховом селу промијенити када је на чело пљеваљске општине дошао њихов комшија из Ограда – Игор Голубовић. Чуди их да он није имао људске ширине и комшијског саосјећања да без обзира на политичку припадност поправком дотрајалих путева олакша својим комшијама живот у овом планинском селу.
Упркос томе, локалне власти су ове године на реону пљеваљског села Адровићи ископале више канала и тако пресјекли бројне путеве и онемогућили мјештанима да користе своја имања која се налазе на територији Србије. Занимљиво је напоменути и то да државна граница између Србије и Црне Горе пролази кроз центар сеоског гробља у којем су сахрањени преци становника Жуниног Потока.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
