Након што је из Рудника угља по ко зна који пут саопштено да ће измјештање ријеке Ћехотине коштати 20 милиона евра, поставља се питање како је некадашња власт Демократске партије соцјалиста током измјештања корита утрошила 36, 7 милиона евра. Посебно је занимљиво да је новац од 2008. године значајно девалвирао и да је 36,7 милиона евра тада имало много већу вриједност него што је има сада. Садашњих 20 милиона евра практично је 2008. године, када је измјештање ријеке из природног у вјештачко корито завршено, имало вриједност од око 10 тадашњих милиона евра.
Цјене су значајно порасле од 2008. године, као и трошкови за извођење грађевинских радова. И тада је Рудник угља за одређене послове ангажовао своју механизацију и људство али је цијена била изузетно висока.
Први пројекти измјештања корита ријеке Ћехотине су показивали да ће тај посао коштати свега пет милиона марака. Потом је 5 милиона марака преточено у 5 милиона евра. Нови прорачуни били су у износу од око 7 милиона евра, да би се на крају потрошило 36,7 милиона.
Међутим, ако се узме у обзир да је 2006. године одржан референдум, локални и парламентарни избори, па да су 2008. године били предсједнички избори у Црној Гори, онда је сасвим јасно да су значајни износи новца из Рудника угља потрошени за политичке кампање а да је све уредно књижено на пројекат измјештања ријеке Ћехотине.
У референдумској грозници, када је ДПС кадровима било дозвољено да раде шта пожеле и када су рађене многе финасијске малверзације, новац из Рудника угља је веома успјешно „отицао коритом ријеке Ћехотине“.
На крају су ангажовани извођачи ван Црне Горе како би се посао завршио, јер је у Руднику угља створена и одређена групација која је радила на заустављању ове компаније, а све са намјером да се Рудник угља и Термоелектрана приватизују. Да су успјели да зауставе овај пројекат, сасвим је сигурно да би дошло до приватизације, а појединци би добили значајне провизије од продаје.
Сада је ипак најзначајније да се ново измјештање ријеке заврши на вријеме. Тешко је повјеровати да ће садашње тужилаштво поставити питање куда су „одлепршали милиони из Рудника угља“. Ако би неко поставио питање како је потрошено 36,7 милиона евра у првој деценији текућег стољећа, постоји опасност да би се ударило и у темеље независне и суверене Црне Горе, а трагови би можда одвели и до тадашњег шефа режима о чијим пословима садашња власт ћути.
