-О злочину у селима Поникве, Шапићи и Трпиње нема истраге ни након 32 године од ужасног маскра над српским цивилима;
Након што је Главни специјални тужилац Владимир Нововић најавио поновно отварање случаја ратног злочина у Буковици, јавила се нада да ће коначно за почињене злочине у српским селима на територији општине Чајниче, одговарати и поједини становници Буковице.
Протекле недеље напунило се 32 године од ратног злочина који се десио на простору општине Чајниче 14. фебруара 1993. године и за који никада нико није одговарао. Приликом напада припадника муслиманских војних формација страдало је више од 20 цивила, а у нападу су учествовали и поједини становници Буковице.
Напад је тог уторка, 14. фебруара, изведен на начин што су припадници муслиманских војних формација из Горажда прво запосјели село Бунгуре у Буковици, а затим извршили напад с леђа на села Поникве, Трпиње и Шапиће у општини Чајниче.
Како српско цивилно становништво није очекивало да су муслиманске формације посјеле положаје на територији Црне Горе, кренули су да из својих села бјеже на територију општине Пљевља. Тамо су их сачекале муслиманске војне формације и том приликом многи су цивили страдали.
Преживљели цивили су свједочили да је највеће страдање било у мјесту Тројан, гдје је страдало 10 цивила.
– У Тројану је за само сат, и у пречнику од сто метара, убијено десет цивила. На истом месту рањена је шестогодишња девојчица Ивана Машић, која је заједно са мајком Полком заробљена и одведена у заробљеништво у Горажде – наводе преживели из овог масакра.
Како тврде Срби из околине Чајнича, злочину који су са муслиманским снагама из Горажда починили и муслимани из пљеваљске Буковице, по својој свирепости нема равног. У селу Поникве убијени су Његош, Душанка, Бранко, Трифко, Божо и Станојка Дачевић, Душко Катана, Вучко и Стево Ковачевић, Чедо Поповић, Душан Чокорило, Даринка Пјевић, Жељко Машић и Мирко Крнојелац.
У Гламочевићима су убијени цивили Милан Вујовић, Ратко Крезовић, Радован Станичић, Алекса Танасковић, Тодор Јањић и Мирко Ласица. У Бучковићима су масакрирани Млађен Дракула, Никола Пљеваљчић и Владо Ћуковић.
– У зору 14. фебруара 1993. године напали су наше село. Гореле су куће у суседним селима и пуцало се са свих страна. Ми смо, покушавајући да спасемо децу, кренули према селу Поникве да бисмо прешли на црногорску територију у Буковицу. Нас четири жене и четворо дјеце на путу према Тројану упали смо у заседу. На лицу мјеста убили су ми тринестогодишњег сина Жељка, а мене су ранили у главу, ногу и у руку – свједочила је раније за медије Дана Машић.
Након овог напада и пошто су мјештани поменутих села се организовали и пружили отпор, муслиманске војне формације су се повукле на територију Црне Горе у Буковичко село Бунгуре а потом су се упутили према Горажду. Муслиманским формацијама је ишло на руку што су у нападу учествовали становници Буковице и што су они добро познавали терен и били су водичи приликом напада. Буковичани су активно учествовали и у припремању напада, односно на територији Буковице су 12. фебруара, у недељу, боравили припадници муслиманских формација који су заједно са становницима Бунгура извиђали кретање тадашње Војске Југославије и полиције Црне Горе. Притом је праћено кретање цивила у сусједним српским селима Поникве, Шапићи и Трпиње. Муслиманским формација је ишло на руку и што су села из правца Горажда према Буковици насељена некадашњим становницима Буковице и што су и они изузетно добро познавали терен.
Црногорски истражни органи су се у претходном периоду бранили да се убијање цивила десило на територији Републике Српске и да они немају право да врше истражње радње на тамошњој територији. На тај начин није вођена ни истрага око учешће држављана Црне Горе, односно становника Буковице, у тим злочинима. Сада, када нови специјални државни тужилац најављује поновно отварање истраге о ратним злочинима, међу којима и случај Буковице, постоји могућност да се на одговорност позову и они који су учествовали у покољу над српским цивилима.
Олакшавајућа околност је у томе што су полицијске службе Републике Српске још 1993. године спровеле истрагау и што постоје званичне изјаве о учесницима у нападу на поменута села. Поред писаних изјава, постоји и видео материјал. Сада је само тужилац Нововић на потезу.
