У децембру прошле године навршило се 111 година од успостављања, након борби на Гласинцу, Дринског фронта у Првом свјетском рату. Војска Краљевине Црне Горе, којом је командовао сердар Јанко Вукотић, повукла се са Романије и успоставила линију фронта на ријеци Дрини. На тим положајима војска Црне Горе, у чијим је редовима било и окотри ипо хиљаде Пљевља, остала је до јесени 1915.године. У периоду постајања Дринског фронта команда Санџачке војске на челу са сердаром Вукотићем боравила је у Чајничу, док је војна болница била у Пљевљима.
Нажалост на простору чајничке и горажданске општине остали су многи гробови Пљевљака који свједоче о тим данима. Тако је у сеоском гробљу у чајничком селу Међурјечје, на локалитету Камењаче, налзи гробно мјесто Вилипа Драшковића из Потковача. На надгробном каменом споменику је исклесано да је Драшковић погинуо у љето 1915. године, односно 7. јуна.
Како у ратним околностима није било могуће да се допреми до Потковача, Драшковић је остао да почива у непосредној близини ријеке Дрине.
У Пљевљима постоје бројне приче о дешавањима на Дринском фронту, а у Чајничу је у знак сјећања на те дане централној градској улици дато име по сердару Јанку Вукотићу. Нажалост у Пљевљима је војничко гробље из тог времена, гдје су сахрањивани војници и официри преминули у болници, у потпуности запуштено. Чак велики број Пљевљака ово гробље на Гукама, гдје су сахрањивани и Аустријски војници, назива Швапско гробље не слутећи да ту почивају и страдали припадници Војске Краљевине Црне Горе.
