Након последњег засједање Сабора Српске православне цркве, Црквом у Црној Гори управљају четири митрополита. На челу четири епархије, које покривају територију Црне Горе, налазе се митрополити Атанасије Ракета, Јоаникије Мићовић, Димитрије Рађеновић и Методије Остојић.
Међу митрополитима, по годинама монаштва, најстарији је митрополит Атанасије. Рођен је 7. новембра 1957. године, а замонашио се у манастиру Крка, након завршене богословске школе 1977. године. Послије вишегодишњег рада у Богословији Светог Кирила и Методија у Призрену, као и рада на просторима Косова и Метохије, 1999. изабран је и хиротонисан за викарног Епископа хвостанског. Дужи низ година био је викарни епископ код патријарха Павла.
У мају 2017. године на редовном заседању Светог Архијерејског Сабора изабран је за Епископа упражњене Епархије милешевске
Митрополит Црногорско-приморски Јоаникије рођен је 20. априла 1959. године. Замонашио се 30. октобра 1990. године а за викарног епископа је изабран на Сабору српске православне цркве 1999. године.
На мајском засједању Сабор га је 2002. године изабрао за епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у Манастиру Ђурђеви ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске, коју је основао Свети Сава 1220. године. У трон црногорско-приморских митрополита свечано га је увео Његова светост Патријарх српски г. Порфирије 5. септембра 2021. године.
Митрополит Захумско-херцеговачки и приморски Димитрије рођен је 12. новембра 1976. године а замонашио се 2003. године у манастиру тврдош. На Сабору Српске православне цркве изабран је за владику Захумско-херцеговачког и приморског.
Митрополит будимљанско -никшићки Методије, рођен је 1. априла 1976. године, а замонашен је 2004. године на Цетињу. Дужи временски период проводи на Цетињу, обављајућу бројне обавезе.
Патријарх српски Иринеј га је 22. јула 2018. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици хиротонисао у чин Епископа диоклијског, викара Митрополита црногорско-приморског.
Свети архијерејски сабор Српске православне цркве је 2021. године на редовном мајском засједању изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког.
Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије устоличио је Епископа Методија у трон Епископа будимљанско-никшићких 26. септембра 2021. године у манастиру Ђурђеви Ступови.
Када је у питању територијална подјела, Митрополија милешевска, чије је сједиште у Пријепољу, у свом саставу има територију Општине Пљевља. Митрополија Црногорско -приморска покрива територије општина Цетиња, Херцег -Новог, Котора, Тивта, Будве, Бара, Улциња, Подгорице, Даниловграда и Колашина.
Митрополија Захумско-херцеговачка и приморска, поред области Херцеговине, захвата мање дјелове општине Херцег -Нови. На простору будимљанско -никшићке епархије су, поред територија општина Беране, Бијело Поље, Рожаје, Плав, Гусиње, Андријевица, Петњица, Мојковац, Жабљак, Шавник, Плужине и Никшић, и дијелови територије Општине Сјеница на простору Републике Србије.
