У селима Мјесне заједнице Бобово услови за живот су најгори у последњих петнаест година. Како тврде у Савјету мјесне заједнице ситуација је посебно тешка када је у питању сеоски пут и организовани превоз путника. Путем готово да више не могу да иду моторна возила, а организованог превоза путника нема већ годинама.
Уз ове невоље изузетно је велики проблем што већ годинама не ради сеоска амбуланта, нема продавнице, тако да се за најмањи здравствени проблем мора ићи у Пљевља.
-Пут је тренутно у ужасном стању. Последњих година никада није био гори. По коловозу су свуда рупе и оштећења, каже предсједник Мјесне заједнице Бобово Димитрије Јеловац уз објашњење да становници Бобова свакодневно се обраћају да се предузму конкретни потези како би се оштећења санирала. Он наводи да је Бобово једина сеоска мјесна заједница до које није дошао асфалт, као и да још много треба урадити да до првог бобовског села се афалтира пут.
-Организованог превоза путника нема већ годинама. Ко жели да оде до града мора имати сопствено ауто или се мора сналазити на други начин, каже Јеловац и истиче да су мјештани обавезни ићи до града због здравствених проблема и због набавке намирница.
-Некада је овде била амбуланта, излазили су љекари а радио је и медицински техничар. Већ годинама нема нико у амбуланти, а објекат пропада. Имали смо и продавницу а сада се за кутију цигарета мора ићи у Пљевља. Како отићи до града кад превоза нема, каже Јеловац и наводи да је у Бобову све мање становника, јер у садашњим условима није могуће организовати ваљан живот.
-Да има добар пут, да има организованог превоза путника, да ради амбуланта и продавница, сасвим је сигурно да би било изузетно мало пензионера из овог села који би живљели у граду. Дошли би овде да живе и сви би се бавили сточарством. Притом да постоје бољи услови било би и младих људи који би се вратили на село, јер тренутно има низ постицајних мјера за пољопривреду и сточарство. Ти млади људи би живљели овде и стварали би на свом имању а неби радили код приватника, казао је Јеловац уз напомену да је сада јако тешко и да у садашњим условима се не може размишљати о неком напретку.
-Да је пут добар веома брзо би се развио сеоски туризам. Живот би се врати, али у садашњим условима село умире. Нажалост ми сада у Бобову, у деветоразредној школи, имамо само једног ученика, каже Јеловац и додаје да је вријеме да се озбиљно приступи развоју Бобова, јер се из овог села сваке године одвози на хиљаде кубика најквалитетнијег дрвета а селу се не враћа ништа.
