–Реформа шумарства преко леђа Пљевљака
Иако је на помолу оснивање предузећа које би Пљевља оставило без неколико милиона годишњих прихода, још увијек нема синхронизоване акције која би заштитила интерес општине и свих њених становника. Већ пет мјесеци ове године, односно од усвајања Закон о шумама ЦГ, који је промовиосао некадашњи министар пољопривреде Милутин Симовић са сардницима, који су и данас на кључним позицијама у министарству, Пљеваљаци као да чекају да се деси чудо потпуно несвјесни да ће годишње остати без минимално 4,3 милиона еура прихода. Само у 2023. и 2024. години локални буџет је приходовао по основу накнада за коришћење шума 8,6 милиона еура без чега ће остати уколико се оснује шумарско предузеће за експлоатацију шуме, планирано Законом о шумама. Да ли ће Пљевљаци даровати годишње преко четрири милиона еура не само држави већ и у још 16 црногорских општина, које имају подручне јединице за газдовање шумом? Седморо пљеваљских посланика, Милица Рондовић, Кенана Струјић, Данијел Живковић, Никола Ровчанина, Владислав Бојовић, Дане Марковић, као и подгоричанке Александра Деспотовић и Нађа Лаковић, требало би да имају заједнички наступ по питању борбе за интерес Пљеваља али то се не види.
Концесиони модел газдовања шумом у Црној Гори не постоји од раскидања концесионог уговора са “Вектом Јакић”. Некадашњи ШПАД (Шумарско предузеће АД) служило је за партијско запошљавање, малверзације за које нико није одоговаро и одавно је ликвидирано као непрофитабилно. Сада нам се поново потура нови ШПАД, који се највише тиче нас јер ће сав новац из Пљеваља ићи на ново експериментисање и политичарење на рачун Пљевљака, иако смо га дебело осјећали на кожи и још се сјећамо штрајкова глађу радника под Стражицом.
На питање шта се дешава са примјеном Закона о шумама Игор Војиновић, директор ПЈ Пљевља,Управе за газдовање шумама и ловишта, каже да су од почетка израде и јавне расправе сви запослени у Управи били против тог закона, који предвиђа да се фромира ново предузеће за експлоатацију шуме и врши дознака дрвета за редовну сјечу и огрев. Истиче да се неозбиљно приступа читавом проблему а да су запослени у Управи свјесни да може доћи до тога, да запослени оду на Биро рада, као што је било и приликом стечаја и ликвидације ШПАД-а. Војиновић посебно истиче чињеницу да се истовјетан прописани модел газдовања шумом у Републици Српској (РС) показао лошим, да у Србији траже нови модел газдовања а да се у Црној Гори већ доста добро показао модел продаје дрвета у дубећем стању путем јавног тендера.
-Могли смо да чувамо шуму. Продавали смо дрво у дубећем стању, и тако нисмо дошли у опасност да нешто посјечемо а не продамо , као што се десило у РС. Тешко је када се у државно предузеће запосле људи који се баве сјечом и вучом шуме јер се показало да тај дио посла треба да остане у рукама приватника. Довољно је негативно искуство на примјеру бившег ШПАД, који су имали су на хиљаде боловања и преко 300 инвалида, и то је био један од узрока пропасти предузећа. Тај систем се већ показао као неуспјешан и пропао је, рекао је Војиновић.
Иако Војиновић каже да су знали да ће Закон о шумама изазвати проблем у раду шумарства, због чега су крајем децембра и почетком јануара поднијели амандмане како би се омогућио рад на дознаци шуме, већ пет месеци нема помака на разрјешењу тога колапса.
-Није јасно због чега се инсистира на старом предузећу које је неодрживо и унапријед осуђено на пропаст? Могао је да се побољша стари Закон о шумама. Сви знамо проблем недостатка радне снаге у ЦГ. Сви из Управе за газдовање смо категорично против тог закона јер већ смо били у сличној ситуацији и многи људи су послати на Биро рада. Посебно ће бити погођена Пљевља која ће остати без прихода који се остварује на територији наше општине. Нови Закон о шумама укида постојећу накнаду за коришћење шума по којој је 70 одсто од продаје шуме ишло у општински а 30 одсто у државни буџет. По важећем закону дијелио би се само профит новооснованог предузећа и то 80 одсто би остајало предузећу а 20 одсто би ишло у државни трезор. По мом мишљењу локланој Управи би ишло од 3 до 5% а остатак би био за државу и рад Управе за газдовање шумом. На нивоу читаве ЦГ основали би једно шумарско предузеће, које би имало један управни одбор и заједнички рачун, а било би 16 подручних јединица и свака би имала свог директора, значи новац би био заједнички а самим тим би и највише новца би долазило из Пљеваља јер имају највише шуме, рекао је Војиновић.
Војиновић истиче да из недеље у недељу имају стално обећања да ће се ријешити новонастали проблем и истиче да је усвајање амандмана најбржи пут да се ријеши овај проблем са дознаком.
-Уколико се одлуче за оснивање предузећа то би тек ишло у недоглед. Да све тече идеално предузеће би се могло формирати тек за 4 мјесеца. Знајући како теку процедуре код нас сумњам да би то предузеће почело са радом прије нове године. Ако дође до оснивања предузећа, морало би се јако опрезно приступити систему рада тог предузећа и још увијек не знамо са сигурношћу како би то све изгледало и функционисало, рекао је Војиновић додајући да се неозбиљно схватају постојећи проблеми, са застојем у раду Управе за газдовање шумама и ловиштима. У сваком случају потребно је хитно ријешити садашњу ситуацију усвајањем амандмана,а од 01.01.2026.године приступити реформама у сектору шумарства,које би се спроводиле постепено и у складу са тим како то могућности дозвољавају.
-ПЈ Пљевља до сада је поднешено 80 пријава за сјечу санитара у приватним шумама са процјењеном количином од 9,1 хиљаду кубика. Прошле гдоине у државним шумама је било око 12 хиљада кубика санитара и очекивали смо да ће до половине године све бити дозначено, продато и изнесено из шуме. Нажалост све је блокирано, каже Војиновић.
Тренутно запослени у ПЈ Пљевља врше пријем и отпрему дрвене масе за дрвопрерађиваче са којима су прошле године потписани уговори о продаји дрвета а дознака дозначена прије двије године. Преко заједнице општина Црне Горе општине Пљевља, Рожаје и Плав боре се против примјене Закона о шумам.
-Више пута и на сваком мјесту истичем да је локална управа против примјене Закона о шумама по коме би општина остала без значајних прихода. То смо истицали и на јавним расправа, рекао је предсједник општине Дарио Вранеш.
