Иако су прије више година затворене сеоске мјесне канцеларије, поставља се питање шта ће бити са објектима у којима су оне биле смјештене. У одређеном периоду, у сеоским подручјима радило је седам канцеларија које су пружале услуге становништву, а посебно су тамошњи радници били од велике користи предсједницима мјесних заједница.
Села су се постепено празнила, надлежности канцеларија су се смањивале, а запослени су одлазили у пензију или добијали ново радно мјесто у пљеваљској локалној управи.
Данас су ти објекти у општинском посједу, али се поставља питање хоће ли се урушити. Уколико постоји воља да се сачувају, неопходно је обезбиједити средства за њихову обнову и реконструкцију. У случају да би били обновљени, могли би послужити преосталом становништву за бројне потребе, а можда би се могли прилагодити и за развој сеоског туризма, посебно ловног и риболовног.
Ако локална управа поступи на исти начин као што је то учинило Министарство просвјете са бројним објектима сеоских школа који су пропали, онда се неће дуго чекати да и ови објекти постану рушевине.
