НасловнаВијестиСВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТ СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА У ЧАСТ СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА, СЛОБОДЕ И НАЦИОНАЛНЕ ЗАСТАВЕ

Свечана академија у част Дана српског јединства, слободе и националне заставе синоћ је одржана у Центру за културу у Пљевљима. Скуп је отворио митрополит милешевски г. Атанасије пригодном беседом, поручивши да је сабрање организовано у право вријеме и са добрим намјерама.

– Ово је подсећање на оно славно време 1918. године, на она славна имена: Мишића, Бојовића, Степановића и на оне које су они предводили. Пред нама је намјера да одгонетнемо и сагледамо због чега су они тада били тако јаки и због чега су успели, чиме су се послужили. А послужили су се оним што се налази у Светом Писму Новога Завета Господа нашег Исуса Христа.

И ево, до дана данашњега Јеванђеље је та најјача кохезиона сила за човечанство. Господ је показао пример тог заједништва живота са Оцем Небеским, људима дао нови стил живота и показао својим примером тај нови стил живота, који је у праштању, у љубави. Они на које се подсећамо данас, нарочито из године 1918, поступише управо попут Христа: себе дадоше, своје животе ради других, себе принесоше на жртву – рекао је митрополит Атанасије.

Предсједник Српског националног савјета Момчило Вуксановић подсетио је на период када су српске организације у Црној Гори чиниле прве кораке у обнови сећања на многе славне догађаје и празнике, док је предсједник општине Пљевља Дарио Вранеш истакао да је Србима потребна слога и да само удружени и сложни могу остварити своје националне интересе.

– Целом свету, без предрасуда, говоримо да одлично знамо ко смо, шта смо, ко су нам били преци и какви желимо да нам буду потомци, те којим путем желимо да идемо, а којим не желимо.
Желимо у породицу европских народа, али не по цену да изгубимо себе. Брисел нам јесте близу, али нам је ближи и Београд, и Бања Лука, Призрен и Книн. И не тангира нас било чија грозница на помен свега што је српско. Шта има нормалније него када шетате улицом Краља Петра I, чија је војска 27. октобра 1912. године ослободила наш град од петовековног окупатора, наиђете на путоказ који показује где је то наш народ живео, живи, а и живеће опет.
Недвосмислено, јасно кажемо да желимо баштинити неке тековине савремене Европе, али и да више верујемо у добре намере нашег брата Милорада Додика, председника Републике Српске, него у добре намере цењене председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен.

Свако дете учимо да нема никакве разлике да ли је неко Србин из Невесиња, Будве, Нове Вароши, Добоја, Куманова, Урошевца, Гламоча, Сомбора, Пала, Зрењанина или Крагујевца. И да су за српски народ исти и Ловћен и Романија, као и Авала и Динара, Скопска Црна Гора и Озрен, Мањача и Златар, Фрушка гора и Румија – казао је Вранеш и подсетио да ни Тесла, ни Пупин, ни Дучић, ни Шантић, ни Миланковић нису рођени у границама државе Србије, али су славно српско име пронели широм света.

– Српски народ и данас живи разбијен у неколико држава, али не смемо дозволити да ту чињеницу искористе наши традиционални непријатељи и да кроз разне форме покушају да нас измене и од браће направе странце. Јасно морамо да кажемо: ако се одвија неки скуп са учесницима из Фоче, Мојковца, Косовске Митровице, Требиња и Кикинде, тај скуп није међународни! Он јесте можда међудржавни, али није међународни. Он је, заправо, једнонародни! Српску тробојку, националну заставу свих Срба, на реверу треба да носе Срби ма где живели. Иако, до душе, постоје неки управо овде у Црној Гори који исколаче очи кад тробојку виде на реверу, као да вам виде, не дај Боже, треће око или два носа! Али то је њихов проблем! Нека се навикавају да после неколико деценија дискриминације српски народ у Црној Гори мора бити равноправан са свим осталим народима – ништа више, нити мање – истакао је Вранеш и поручио да, када су Срби били јединствени и саборни, како је оставио духовни отац српског народа Свети Сава, победе су увек биле велике и величанствене.

– Све док славимо слогу, слободу и тробојно српско знамење, све док памтимо оне који су своје животе положили за те светиње, бићемо народ, и што више будемо такви какви су они били, пријатељи ће нас ценити и поштовати, а душмани нам завидети и од нас зазирати.

Данашњи празник установљен је у славу 15. септембра 1918. године, када је у 5 часова и 30 минута шест српских дивизија кроз бодљикаву жицу, на бајонет и бомбу, кренуло у пробој Солунског фронта. Источно и западно од врха Кајмакчалана, према коме су три јутра раније кренули „вукови“ војводе Вука и елитне јединице Дринске дивизије, у јуриш је кренуло преко сто хиљада српских војника на ширини фронта од око 30 километара – казао је Вранеш и нагласио да су после 43 дана ослобођена и Пљевља.

Он је посебно истакао да је током Првог светског рата погинуло 488 Пљевљака, да је чак 361 војник из Пљеваљске бригаде умро у логорима од Зенице и Добоја до Арада, Нађмеђера и Болдогасоња.

– А како су се Пљевљаци борили и како су своје животе прилагали на олтар српства најбоље говоре подаци да је њих 109 одликовано Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“, 443 Сребрном медаљом Обилића, а 55 бораца Албанском споменицом.

Да није ничег другог од тада до данас, само ови подаци о борцима Пљеваљске бригаде у Првом светском рату довољан су разлог да вечерас и овде станемо мирно под српском заставом и закунемо се на слогу и јединство, као што су то чинили и наши преци – казао је Вранеш и појаснио да, одајући почаст њима и поштујући њихове завете, ми остајемо достојни њих, а они нису били било ко, већ наши прадедови са очине или мајчине стране, свих нас без изузетка.

– Са овог места и са овог дивног скупа желим да упутим најискреније честитке поводом празника Српског јединства, слободе и националне заставе председнику Републике Србије господину Александру Вучићу и председнику Републике Српске господину Милораду Додику, као и свеколиком српском народу.
Такође желим, а и од вас тражим подршку, да се сви заједно потрудимо да ускоро ову академију одржимо испред споменика достојног учесника и погинулих и умрлих бораца Пљеваљске бригаде, чиме бисмо се бар мало одужили својим прецима, од којих многи почивају у незнаним гробовима над којима никад нико ни свећу није запалио – казао је Вранеш уз обичајни поздрав: „Догодине у Призрену“.

Током уметничког програма наступио је Хор „Светог новомученика Станка“ из Никшића, под руководством Ленке Дурутовић, КУД „Пљевља“, КУД СКЦ „Патријарх Варнава“ и народни гуслар Васо Ђондовић.

Академију су организовали Српски национални савјет Црне Горе, СКЦ „Патријарх Варнава“, НВО „Бисерница“, као и друге сродне организације са седиштем у Српској кући у Пљевљима. Програм је водио Драган Алорић.


ОСЛОБОЂЕЊЕ ПЉЕВАЉА ПРЕМА РОМАНУ „СВИТАЊЕ“
„Аустријанци су отишли тако изненада, брзо и нечујно, као да су побегли главом без обзира… Свет је почео припремати дочек за ослободиоце… Српска војска је доспела до Пљеваља пре сванућа, изненада, и сместила се на Стражицу… Када је свануло, вест о њиховом доласку разнела се по целом граду, а народ похита на Стражицу да их поздрави. Разви се коло у чаршији, а добош објави да ће званични дочек и прослава бити одржани после подне пред манастиром Свете Тројице.“