Да су посљедице експлоатације пљеваљских шума од стране „Вектре Јакић“ видљиве и данас, може се уочити на бројним локацијама гдје су стабла обољела и дошло је до њиховог сушења.
Поменута компанија добила је концесије на коришћење већег дијела пљеваљских шума 2006. године. У првој години експлоатације изгледало је да ће „Вектра“ извршити огромну сјечу и да ће годишњи обим бити већи од уговорених 140 хиљада кубика. Током 2007. године замјерало се што концесионар не штити шуме од пожара и што нема новог пошумљавања, али политичка заштита од стране тадашње Демократске партије социјалиста није дозвољавала да се критике прихвате.
У наредним годинама смањена је сјеча, лагери су били распоређени по пљеваљским селима, а тадашњи ресорни министар Милутин Симовић увијек је имао ријечи оправдања за таква дешавања.
Послије неколико година свуда су се могла примјетити осушена стабла, која нико није сјекао. Сјеча коју је вршила „Вектра“ углавном је била примјетна у најквалитетнијим шумама, док се избјегавала сјеча обољелих стабала и спровођење санитарне заштите.
У таквим околностима површине под обољелим стаблима биле су видљиве на више мјеста. Током 2020. године претпостављало се да на простору пљеваљских шума има око 100 хиљада обољелих стабала. Након што су концесије одузете „Вектри Јакић“, Управа за шуме предузела је низ мјера како би се извршила сјеча обољелих стабала.
Међутим, и поред сјече у посљедњим годинама, и даље се могу видјети значајне површине под обољелим стаблима.
