У крвавом братоубилаштву током новембра 1944. године на подручју пљеваљског краја страдало је на десетине припадника Југословенске војске у Отаџбини са подручја Србије. Посебно је велико страдање било од 21. до 23. новембра, када су комунистичко-партизанске формације овладале Пљевљима. Није познато, јер не постоји писани документ, јесу ли партизанске формације овладале Пљевљима 20, 21. или чак 22. новембра, па је тешко утврдити дан погубљења припадника Југословенске војске у Отаџбини, односно припадника четничког покрета.
Међу припадницима ЈВУО који су погубљени у Пљевљима налазе се Мирослав и Никола Гордић из Лознице, као и дјечак чије име није забиљежено, али кога су Пљевљаци, због Гордића, ословљавали именом Гордиcлав.
Поменути Лозничани су заробљени у Пљевљима од стране комуниста, а потом су у дијелу насеља Јалија погубљени без суда и суђења. Њихова једина „кривица“ била је што су припадали формацијама ЈВУО. Свједоци тих дешавања памте и имена егзекутора, а према њиховим казивањима погубљени Лозничани пренијети су у манастирско гробље, гдје и данас почивају. Захваљујући породици Крезовић, подигнуто је спомен-обиљежје.
Током поменутог периода нису били погубљени само ови припадници ЈВУО, већ и други војници са подручја данашње Србије. У селу Адровићима заробљена је група четника команданта Кесеровића.
Према свједочењу мјештана, дванаест војника заноћило је у кућама Лончаревића. Комунисти су у току ноћи извршили напад. Пошто су војници били уморни од пута, нису на вријеме реаговали, па су били присиљени да се предају.
– Од дванаест војника један је успио да се спаси бјекством, док је једанаест на звјерски начин убијено – свједочио нам је Драго Лончаревић.
У септембру 1944. године јединице Југословенске војске у Отаџбини из Србије покренуле су повлачење на простор Босне. Врховна команда имала је план да, након повлачења њемачких окупационих снага, из Босне предузме војне акције и преузме контролу и у самој Србији. У таквим околностима повлачење је вршено на правцу Нова Варош – Бистрица – Пријепоље – Пљевља, и даље према Чајничу. Те јединице су ушле у Пљевља 8. новембра, потиснувши комунисте из града. Пљевљаци памте да је око петнаест дана кроз град пролазила војска на путу за Босну. Око 21. новембра последње колоне су напустиле град, а заостале групе нашле су се на удару комуниста, који нису праштали својим неистомишљеницима.
