Иако се ових дана јавност Црне Горе згражава над активностима црногорских власти, када је у питању потрага за спомеником Павла Ђуришића и прогон његовог високопреосвештенства митрополита Методија, овакви поступци су само доказ да је у Црној Гори још увијек на власти титоистичко-усташка коалиција. Не можемо рећи да су на власти комунисти, јер је међу комунистима било доста часних и поштених родољуба. Овдје се ради о властодршцима који припадају титоистичко-усташкој коалицији, у којој се налазе, нажалост, такви људи који не дозвољавају својим политичким неистомишљеницима да у миру почивају и након њихове тјелесне смрти. Они на тај начин најбоље говоре о себи.
Да поступање титоистичко-усташке коалиције у случају спомен-обиљежја Павла Ђуришића није усамљен случај у Црној Гори, показује и пресуда Даринки Јеловац, након што је подигла споменик свом мужу Милинку Јеловцу у Пљевљима 1972. године. Оно што су присталице титоистичко-усташке коалиције радиле у годинама послије Другог свјетског рата у прогону српског народа у Црној Гори, раде и данас.
Тако се у поменутој пресуди Даринки Јеловац наводи: „Крива је, што је дана 10. јула 1972. године, у гробљу код манастира ‘Света Тројица’ у Пљевљима, подигла споменик свом мужу Јеловац Милинку, који је погинуо 1945. године од стране Народноослободилачке војске, као народни непријатељ, на којем споменику стоји натпис ‘Овдје почива Јеловац Милинко, рођен 1906. године, погинуо…’, са фотографијом погинулог, па је оваквом радњом извршила прекршај из чл. 2 ст. 1 тачке 4 Закона о прекршајима против јавног реда и мира, па се на основу чл. 5 ст. 1 тачке 2 истог Закона кажњава новчаном казном у износу од 450 (четири стотине педесет) динара.“
У пресуди се наводи да је Даринка Јеловац обавезна да казну уплати, а ако то не учини, казна јој се мијења у затворску казну од 15 дана, гдје се један дан затвора рачуна 30 динара. Притом је изречена и заштитна мјера, која гласи: „Изриче се заштитна мјера брисања натписа на споменику: ‘Овдје почива Јеловац Милинко, рођен 1906. године, погинуо 1945. године’, брисање фотографије погинулог и натписа ‘свом мужу’.“
Заштитна мјера се морала извршити у року од 15 дана, па се многи Пљевљаци сјећају да је све до деведесетих година прошлог вијека фотографија Милинка Јеловца са поменутим натписом била замазана течности, како споменик не би био порушен.
Милинко Јеловац је, заједно са Крстом Анђелићем, убијен од стране комуниста у фебруару 1945. године у селу Нанге. Сахрањен је у сеоском гробљу у Нангама, да би га његова супруга Даринка (рођена Петровић) пренијела у манастирско гробље почетком седамдесетих година. По преношењу земних остатака подигнут је споменик, али су тадашње комунистичке власти оптужиле Даринку да је направила преступ, новчано је казниле и наложиле јој да уклони фотографију мужеву и натпис.
Даринка је те 1972. године подигла споменик мужу и малољетним кћеркама, Илинки и Божидарки Јеловац, које су преминуле као дјеца. На споменику пише да она подиже и споменик себи за живота.
Овакви и слични случајеви дешавали су се широм Црне Горе, а било је и доста случајева да представници власти руше и ломе надгробне споменике, па чак и да затрпавају гробове својих политичких неистомишљеника. У Пљевљима се памти и случај када су у послератним годинама комунистички прваци извели пљеваљске гимназијалце да затрпају, на Варошком гробљу, гроб команданта пљеваљских четника, капетана Јована Јеловца. Тада је порушен надгробни крст, а покушај да се постави нови крст изазвао је бијес титоиста, који су подвргли страшној тортури Јовановог братића, Будимира Јеловца.
