Становници Шула су животно угрожени и морају покренути кривичне и парничне поступке против власника рудника! Изнијели су најмање 500 милиона евра профита из Црне Горе, а оставили отрове и посијали смрт по Шулима, поручио је Небојша Медојевић.
Површински коп олова и цинка „Градир Монтенегро“ отворен је 2010. године. Том приликом је тадашњи предсједник Владе Црне Горе, Мило Ђукановић, који је и званично отворио рудник, изјавио да ће Црна Гора годишње приходовати око 40 милиона америчких долара.
Касније ће се, међутим, испоставити да се примарни приход ове компаније није огледао у приходима државе, већ у приходима ДПС-а. То је нарочито постало очигледно током афере „Снимак“, када је један запослени поднио кривичну пријаву Основном државном тужилаштву у Пљевљима против Рајка Ковачевића, тадашњег пословође у руднику, због кривичног дјела повреде права при гласању.
Ковачевић је тада, може се рећи, постао први вјесник, висибаба бахатости и безобзирности, хвалећи се својим шерифским наступом да му је „стигао списак из Никшића“ и да мора да поступи по наређењу. На „шеретски“ начин савјетовао је да за оне који нису за ДПС у руднику неће бити мјеста, те да се, умјесто тога, могу бавити увозом прасади из Мрчајеваца.
Ово се може окарактерисати као један од највећих моралних и људских инцидената у овом руднику. Ипак, показало се да он представља тек увод у дугогодишњи низ злоупотреба, безакоња и потпуне неодговорности. Као што је то код нас често случај, све је касније заташкано; народ је ћутао, подршка колега је изостала, а колективна лоботомија узела маха.
Од моралног инцидента из 2012. године дошло се до читавог низа еколошких инцидената који су се у међувремену понављали, често без икаквих санкција или одговорности, све до великог еколошког инцидента — односно праве еколошке катастрофе — из 2025. године. Употреба термина „инцидент“ у овом контексту дјелује крајње еуфемистички, јер се посљедице оваквог догађаја могу описати искључиво као КАТАСТРОФА.
Наиме, рудник је годинама уназад проузроковао више озбиљних еколошких инцидената. Ти инциденти нису изоловани случајеви, већ посљедица системског немара и одсуства контроле. За потребе формирања јаловишта извршена је гола сјеча шуме на изузетно великој површини, усљед чега је формирано јаловишно језеро, које данас представља трајну еколошку пријетњу. Посебно је индикативно то што се до данас не зна ко је и на основу којих стручних и законских критеријума дао дозволу за овакав тип јаловишта, као ни да ли је приликом пројектовања била разматрана савременија и безбједнија технологија одлагања јаловишног материјала, попут сушења и пресовања отпада, умјесто његовог одлагања у течном облику.
Било како било, ове године догодила се, према наводима професора Природно-математичког факултета Данила Мрдака, највећа еколошка катастрофа у Црној Гори, коју држава, по свему судећи, покушава да заташка. Еколошки инцидент пријавили су 23. јуна рибочувари СРК „Липљен“, који газдује риболовним водама.
Међутим, када је тачно дошло до пуцања јаловишта не може се са сигурношћу утврдити, јер постоје озбиљне индиције да је руководство компаније „Градир Монтенегро“ покушало да прикрије овај догађај, због чега се о свему ћутало данима.
Овдје заиста „људско запире познање“.
Потпуно је невјероватно да се руководство компаније, али ни надлежне државне институције, нису огласиле истог дана нити упозориле локално становништво на пуцање јаловишта, посебно имајући у виду да је овај инцидент попримио и прекогранични карактер.
Из крајње штурих и неувјерљивих саопштења јавност је обавијештена да је дошло до пуцања дебеле ПВЦ фолије на дну јаловишта усљед слијегања терена, те да је комплетна вода из јаловишта, са потенцијално токсичним садржајем, отишла у подземље, а затим путем извора на обалама ријеке Ћехотине доспјела у саму ријеку. Овакав развој догађаја изазвао је огромно узнемирење локалног становништва, које је с правом захтијевало хитне и конкретне реакције надлежних органа, нарочито када је у питању безбједност воде за пиће.
Због изразито компликованог система подземних вода, постоји реална опасност да су све подземне воде које се налазе испод нивоа јаловишта потенцијално угрожене и контаминиране. На огласној табли мјесне заједнице објављено је обавјештење да вода са појединих извора није безбједна за пиће, што додатно потврђује тежину ситуације.
Упркос свему наведеном, грађани до данас нису добили званичну, јасну и недвосмислену информацију од надлежних државних институција да ли је вода безбједна за пиће или не. Оваква институционална тишина представља додатни вид неодговорности и директно угрожава здравље становништва.
На дигиталној платформи Чувај.ме покренут је случај под називом „Еколошка катастрофа у руднику олова и цинка ‘Шупља стијена’“, у којем су побројане све досадашње активности Агенције за заштиту животне средине, инспектора за воде, еколошког инспектора и осталих надлежних органа.
Мјештани су о свему упознали и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимира Јоковића, који се према овом случају односи крајње незаинтересовано. Посебно је индикативан закључак институција у којем се наводи да је комплетна документација, након добијања налаза Центра за екотоксиколошка испитивања, прослијеђена Основном суду у Пљевљима на даље поступање. Ако је „све било у реду“, остаје потпуно нејасно зашто је документација упућена Суду, зашто Суд није покренуо поступак и зашто надлежни тужилац до данас није реаговао. Све ово указује на дубок институционални крах, селективну примјену закона и озбиљну сумњу у корупцију правосудних и тужилачких органа.
На крају, посебно је важно нагласити чињеницу да Општина Пљевља редовно убира еколошку таксу, али се истовремено у Мјесној заједници Шула не улаже апсолутно ништа. Грађани с правом постављају питање: гдје завршава тај новац и чему служи еколошка такса ако се управо у најугроженијим срединама не улаже ни минимум средстава за заштиту здравља људи и животне средине?
Становници Шула су животно угрожени и морају покренути кривичне и парничне поступке против власника рудника у Црној Гори, а још боље у Пољској, због много строжијих еколошких закона! Изнијели су најмање 500 милиона евра профита из Црне Горе, а оставили отрове и посијали смрт по Шулима!
Позивам предсједника Општине Пљевља, Вранеша, да прими представнике Шула и да одмах покрене правне, институционалне и политичке активности према премијеру Спајићу и директору Агенције за заштиту животне средине, како би се зауставио екоцид у Шулима и прекинуло беспризорно експлоатисање природних богатстава пљеваљског краја и разарање животне средине и здравља становника Шула.
