Пљевља су у никољданској ноћи поново личила на град под димном куполом. Посматрајући град у касним вечерњим и ноћним сатима, остаје отворено само једно питање – да ли је еколошка ситуација у Пљевљима икада била гора или смо управо достигли њено дно.
Грађани су већ одавно приморани да удишу ваздух који се не може назвати здравим, па чак ни безбједним. Док се надлежни надмећу у саопштењима и пребацивању одговорности, Пљевљаци сваке ноћи плаћају цијену тишине институција и заштите интереса енергетских корпорација.
Питање ко је већи загађивач – градска котларница или Термоелектрана – постало је згодна димна завјеса. Чињенице су, међутим, упорне и немилосрдне: у једном дану у Термоелектрани се сагори и до хиљаду пута више угља него у котларници. Док котларница у 22 часа гаси ложишта, Термоелектрана управо тада улази у режим пуног оптерећења. Није случајно што су највеће концентрације сумпора и других отровних честица забиљежене управо између поноћи и три часа ујутру.
Струка је одавно гурнута у страну, јер се истина не уклапа у политичке калкулације и профитне билансе. Умјесто гласова независних стручњака, јавност слуша увјеравања да је „све под контролом“, док се град гуши у смогу.
У ноћи 19. децембра, једина срећна околност била је то што је већина грађана била у својим домовима, славећи Светог Николу или боравећи у гостима. Улице су биле готово празне, али ваздух је био тежак, непрозирaн и опасан. Они који су морали да изађу осјетили су, без икаквих мјерења, шта значи живјети у граду који је жртвован у име „енергетске стабилности“.
Док се у Никшићу и Подгорици магла и загађење третирају као пролазна појава, у Пљевљима су постали свакодневица. Разлика је само у томе што Пљевља више немају луксуз да ћуте. Грађани су схватили да је сваки корак уназад корак ка тежим посљедицама – по здравље, живот и опстанак града. Одрасли Пљевљаци се више не боре да заштите своје здравље, јер је оно протеклих година сасвим сигурно нарушено. Сада преостај еборба за здравље дјеце.
Ово више није еколошки проблем. Ово је питање одговорности, правде и права на живот достојан човјека.
