Групација дистрибутера нафте покушава да у јавности пласира наратив о могућим поремећајима у снабдијевању горивом, позивајући се на раст цијена на међународним берзама. Међутим, грађани треба да знају да у овом тренутку нема реалних разлога за страх од несташице горива. Поред њих јавност узбуњују и одређени политичари и анлаитичари али то можемо дасхватимо и разумијемо као дневнополитичка препуцавања иако ова ситуација није наивна и безазлена.
Нафтни деривати који се тренутно налазе на домаћем тржишту, као и значајан дио количина које су у процесу испоруке, уговорени су и наручени прије посљедњег скока цијена на свјетском тржишту. Набавке горива се не одвијају по принципу дневних берзанских промјена, већ кроз унапријед договорене уговоре и планиране испоруке. Због тога тренутна берзанска кретања немају директан утицај на гориво које се већ налази у складиштима дистрибутера или је на путу ка Црној Гори.
Поред тога, комерцијалне резерве које посједују дистрибутери довољне су за дужи временски период, а уз њих постоје и државне стратешке резерве. Укупно гледано, количине горива на располагању довољне су за више од два мјесеца стабилног снабдијевања тржишта, што је више него довољно да се преброди први талас поремећаја и сачека стабилизација цијена на међународном тржишту.
Важно је подсјетити и да закон јасно прописује начин формирања максималних малопродајних цијена горива у Црној Гори, које се усклађују у двонеђељним интервалима. Тај механизам постоји управо како би заштитио тржиште од наглих и непредвидивих промјена, али и како би спријечио шпекулативна повећања цијена.
Зато се намеће једно легитимно питање: колико пута смо чули дистрибутере да захтијевају хитно смањење цијена када се током тог двонеђељног периода цијене на свјетским берзама спусте? У пракси се тада гориво продаје по већ формираним, вишим цијенама, а разлика остаје као додатни профит компанијама.
Управо због тога, у ситуацији када тржиште краткорочно иде у супротном правцу, принципијелно је очекивати да дистрибутери покажу исту мјеру одговорности. Двије седмице су период који свака озбиљна компанија може да амортизује без драматизовања ситуације и без покушаја стварања притиска на јавност и државу.
Грађани, дакле, немају разлога да страхују од несташице горива. Оно од чега треба страховати јесте покушај да се глобалне кризе искористе као оправдање за повећање профита на домаћем тржишту.
