Конферениција српских националних организација из земаља региона, уочи Васкрсења Господњег организовала је Академску трибину на тему „Преображај човјеков у сусрет Васкрсу“.
О овој теми говорили су уредник трибине књижевник Будимир Дубак и протојереј мр Блажо Р. Божовић, парох Х подгоричке парохије (Стари Аеродром).
Отварајући трибину и представљајући госта, уредник Будимир Дубак је казао да је Божовић аутор изузетне књиге „Терапијска заједница – Земља живих“, која уједно представља његов магистарски рад који је написао на грчком језику, и одбранио га на Атинском Богословском факултету.
„У предговору српском издању књиге аутор појашњава да „Земља живих“ у свом имену представља старозавјетну онтолошку тежњу псалмопојца Давида који каже: „Вјерујем да ћу да видим доброту Господњу у земљи живих. Књига протојереја Блажа Радојичиног Божовића бави се великом пошашћу нашег доба као што је болест зависности. Припремајући се за темељна истаживања ове забрињавајуће појаве, боравио је у манастиру Ковиљу при коме се налази поменута тераписка заједница „Земља живих“. Исправно је сматрао да одговоре на питања која су га заокупљала током рада може најпотпуније да добије од самих штићеника терапијске заједнице. Разултати до којих је дошао у непосредним разговорима са штићеницима дали су изузетно драгоцјене резултате“, казао је Дубак.
Протојереј Блажо Божовић отворио је предавање говорећи о мотивима да напише књигу о Земљи Живих, искуствима и свештеничком труду у помоћи зависницима од психоактивних супстанци.
„Та терапијска заједница је мјесто гдје се људи који пате од тих проблема збрињавају, пратећи један програм у којем ће они ваксрсавати, прво упознавајући себе а онда и оне људе на које за живота нису обратили пажњу. Радост свега тога што се тиче књиге јесте боравак са њима у једној комуни поред Новог Сада гдје сам заиста схватио да је то једна породица која идеално функционише. Ту је било различитих профила, од момака који су једва навршили пунољество до љекара. Оно што хоћу да кажем је да је од тада прошло 14 година и да се та граница која је некада била 10-11 година за најмлађе зависнике помјерила, а су то сада дјеца од неколико година, или, чак, од неколико мјесеци којима родитељи пуштају музику, дају им да гледају телефоне. Такође се помјерају и горње границе па има и старијих од 60 година. Књига има свој један ток, једну нит која говори о разлозима због чега је дошло до злоупотребе и кориштења психоактивних супстанци, у ком правцу и како су се разориле породице у цјелини, па до оног опоравка и преображаја тих људи који требају да схвате да су у проблему и да би помоћу других људи и Господа Бога, узелик живот у своје руке. Не можемо очекивати да ће све да прође без љубави и без старања о себи, без подвига који је јако важан да једну ту перцепцију и животни мото и мотив пренебрегнемо. Живот у заједници јесте управо враћање себи и враћање Богу“, казао је, између осталог, Божовић истакавши да једна оваква заједница однедавно постоји и у Црној Гори.
У наставку Академске трибине отац Блажу Божовић одговарао је на бројна питања заинтересованих посјетилаца.
Текст: Саша Јеврић/фото: Бојан Булатовић
