На данашњи дан 1999. године почела је једна од најтежих и најкрвавијих битака током рата на Косову и Метохији — Битка за Кошаре.
У раним јутарњим часовима 9. априла, на подручју карауле Кошаре, на југословенско-албанској граници, припадници Војске Југославије суочили су се са снажним нападом Ослободилачке војске Косова, уз подршку артиљерије са територије Албаније и ваздушне ударе НАТО-а.
Циљ напада био је пробој државне границе и улазак на Косово и Метохију, како би се омогућило копнено снабдијевање и јачање снага ОВК. Ипак, упркос бројчаној и техничкој надмоћи нападача, војници Војске Југославије пружили су снажан отпор, бранећи положаје у изузетно тешким условима.
Борбе су се водиле на неприступачном планинском терену, уз сурове временске услове и свакодневна бомбардовања. Посебно се истиче храброст младих војника, резервиста и старјешина који су, често слабије опремљени, успјели да зауставе продор и очувају линију одбране.
Посебно мјесто у сјећању заузимају и борци из Пљевља, који су дали два јунака — Предрага Пеђу Леоваца и Вукомана Вула Тешовића, чија жртва и храброст остају трајно уписани у историју.
У знак сјећања, на Видовдан 2024. године у част на потпоручника Предрага Пеђу Леовца подигнут споменик у градском парку у Пљевљима, док је истог дана једна улица у овом граду понијела име Вукоман Вуле Тешовић.
Битка за Кошаре трајала је до 10. јуна 1999. године, када је потписан Кумановски споразум, чиме је окончан рат и започето повлачење југословенских снага са Косова и Метохије.
У овој бици погинуло је више од стотину припадника Војске Југославије, док је велики број рањен. И данас, послије 27 година, Кошаре остају симбол отпора, пожртвованости и одбране државе.
СЛАВА ЈУНАЦИМА!
