Конференција српских националних организација из земаља региона организовала је у Српској кући у Подгорици Академску трибину на тему „Историја српског народа у Југославији“, у оквиру које је промовисана књига „Историја српског народа у Југославији: Од уједињења до Априлског рата /1918–1941/“. Књига представља значајан историјски подухват Српске књижевне задруге из Београда, замишљен као наставак чувене десетотомне историје српског народа.
Ова савремена синтеза бави се књучним раздобљем између два свјетска рата и пружа озбиљан, методолошки утемељен увид у сложену друштвено-политичку и културну реалност у којој се српски народ налазио у оквиру Краљевине СХС и касније Југославије.
На трибини су, осим уредника књижевника Будимира Дубака, учествовали један од аутора историчар др Станислав Сретеновић, главни уредник Српске књижевне задруге др Никола Маринковић, као и управник те институције др Душко Бабић.
Отварајући трибину и представљајући учеснике књижевник Будимир Дубак је казао да се из књиге јасно сагледава како је од самог оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1918. године, та држава имала конструкциону грешку, генерички толико крупну да је сама грађевина била неодржива.
„То показује историјски слијед догађаја, прилика и односа народа у заједничкој Краљевини. У тим озбиљним несугласицама и непријатељствима доминира хрватска нетрпељивост према Србима. О томе на посебан начин свједочи и поглавље Историје под насловом „Језичка култура и политика у међуратном периоду“ филолога др Александра Милановића. Период рушења Југославије трајао је готово цијели један вијек уз засташујуће последице по српски народ. Ни данас од те трагичне заблуде не можемо да се опоравимо, нити да се од ње сасвим ослободимо“, казао је Дубак.
„Oва књига заиста представља један искорак у истраживању веома комплексне тематике и проблематике Краљевине СХС и Југославије између два свјетска рата. Могу да кажем и потврдим да је ово прво дјело које је ослобођено идеологије и једне методологије која је преовладавала српском историографијом више од пола вијека, а то је марксистичко-лењинистичко-титоистичка интерпретација. Ово је књига која разбија митове идеолошког карактера и која је заснована на критичкој историографији и на изворима, великом броју примарних историјских извора, дакле оних извора које смо нашли по европским архивима, у архивима у Србији и региону, мемоарима, свједочанствима и записима из штампе, што књизи даје посебну вриједност“, казао је др Сретеновић.
Главни уредник Српске књижевне задруге др Никола Маринковић оцијенио је да је ријеч о јединственом историографском пројекту који први пут систематски обрађује међуратни период Краљевине Југославије, настојећи да га прикаже што вјерније историјској стварности.
„У стварању овог дјела учествовало је седам аутора, историчари Станислав Сретеновић, Душан Фундић, Драган Бакић и Војислав Павловић, док су за области језика, књижевности и умјетности били задужени Александар Милановић, Слађана Јаћимовић и Игор Борозан и они су обухватили читав међуратни период тако да се ови наставци читају гдје један аутор стаје, други почиње. По први пут је написана Историја међуратног језичког питања и умјетности онаква каква је била, без уљепшавања. Краљевина Југославија је била земља парадокса и уколико не научимо због чега је то тако било у том периоду, због чега ти парадокси нису разријешени ни у Титовој Југославији, видјећемо из наредних томова колико је, заправо, Титова Југославија била слична Краљевини Југославији. Уколико не научимо нешто из тих проблема са којима смо се сусрели у Краљевини Југославији бојим се да ни 21. вијек нећемо моћи да претворимо у вијек наших побједа. Ти народи са којима смо се сукобљавали у Југославији остали су да живе поред нас, њихови интереси су остали исти, наши интереси су остали исти, трвења унутар Краљевине Југославије много више него сукоби републичких и партијских елита у Титовој Југославији нам показују у ком правцу се морамо организовати у времену које је пред нама и, заправо, о томе је ова књига“, рекао је др Маринковић.
Управник Српске књижевне задруге др Душко Бабић је рекао да је „Историја српског народа у Југославији“ једно од најважнијих дела које су објавили последњих година. Према његовим речима, књига је замишљена као наставак десетотомне СКЗ-ове „Историје српског народа“, која се била завршила са 1918. годином и стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
„Мислим да је важно ово што смо ми започели са овим првим томом од три пројектована.Ова књига обухвата период између два рата, следећа би била период рата до 1945. године, а она која дође после ње требало би да покрије период до распада Југославије, односно до 1991. године. То, по мени, није само научни, историографски задатак и обавеза наше културе и науке, то је један знак зрелости коју смо, или досегли или смо на путу ка њој, да као народ учимо из своје прошлости. Срби са Југославијом нису добили ништа или скоро ништа, а оно што се 1918. године чинило као добитак – обједињавање народа у један државни оквир, вријеме је обесмислило и поништило. Читаоце чекају питања да ли је вриједило што су се Срби због Југославије одрекли сопствене државне традиције, што су се као побједници у Првом светском рату ставили у исту раван са пораженима, жртвовали име језика и залагали да се одрекну писма“, казао је, између осталог, др Бабић.
Промоција овог значајног издања Српске књижевне задруге окупила је бројне љубитеље историје и књижевности, потврђујући интересовање за савремене интерпретације прошлости и научно утемељена истраживања о кључним периодима 20. вијека.
Текст: Саша Јеврић/фото: Бојан Булатовић
