У Београду је јуче, у 94. години живота, преминуо књижевник Наод Б. Вуковић.
Вуковић је рођен 1932. године у селу Меруља код Жабљака. Основну школу завршио је у Новаковићима, нижу гимназију у Пљевљима и Никшићу, а Средњу техничку школу у Подгорици. Више и високо образовање стекао је у Крагујевцу, на Одсјеку за математику, као и на Економском факултету у Подгорици.
По завршетку студија започео је дугу и успјешну каријеру у просвјети, гдје је радио као наставник, професор и руководилац школе пуних 25 година. Захваљујући изузетним резултатима у васпитно-образовном раду и богатом педагошком искуству, именован је за просвјетног савјетника за математику у Просвјетно-педагошком заводу. На тој дужности дао је значајан допринос унапређењу рада наставника и квалитета наставе.
Током просвјетне каријере сарађивао је са бројним стручним и методичким часописима широм Југославије и учествовао на научним скуповима, гдје су његови радови били високо оцијењени. За свој рад више пута је похваљиван и награђиван, а одликован је и Медаљом рада.
Посљедњих 15 година радног вијека провео је у привреди, обављајући одговорне руководеће функције: био је директор ПТТ саобраћаја за регију Никшић, Шавник и Плужине, секретар Самоуправне интересне заједнице ПТТ саобраћаја за исту регију, као и директор планско-развојног и економског сектора Шумско-индустријског комбината „Јаворак“ у Никшићу, гдје је радио до пензионисања.
Као руководилац, важио је за одговорног и посвећеног човјека који је својим радом и енергијом доприносио развоју колектива и остваривању постављених циљева.
Књижевним радом почео је да се бави још у средњошколским данима, објављујући радове из области математике и хумореске у часописима као што су „Просвјетни рад“, „Просветни преглед“, „Из праксе за праксу“ и хумористичком листу „Јеж“, као и у локалној штампи.
Након пензионисања 1994. године, у потпуности се посветио књижевности и културном раду. Бавио се завичајним темама, језиком, народним животом и судбинама људи, а централне теме његовог стваралаштва биле су сјећања, идентитет и вријеме.
Аутор је више романа, збирки приповједака и поезије, као и бројних књижевно-теоријских и стручних радова. Међу његовим значајнијим дјелима издвајају се романи „Малиша“, „Кошмар“ и „Тамо гдје Богови сањају“, збирка приповједака „Трепети прошлости“, као и збирке поезије „Вријеме земно“ и „Кроз године прошле многе“. Његови радови објављивани су и у бројним часописима и зборницима, попут „Књижевног записа“, „Умна“, „Гласа горске виле“ и „Одзива“.
Био је члан више књижевних удружења, међу којима су Удружење књижевника Црне Горе, Удружење књижевника Србије и Удружење српских књижевника у Црној Гори „Горска вила“. Такође је био предсједник Књижевног клуба Жабљак.
Сахрана и комеморација биће накнадно објављени.
