Иако се често може чути да пљеваљске школе имају све већи проблем са смањењем броја ученика, оне се не могу похвалити квалитетним условима за рад. Лоши услови видљиви су кроз дотрајали инвентар у учионицама, али и недостатак основне опреме за одвијање наставе.

За такву ситуацију, прије свега, одговорни су Влада Црне Горе и надлежно Министарство просвјете, који не издвајају довољно новчаних средстава за набавку школског инвентара и друге неопходне опреме.

Посебно је уочљива разлика у опремљености школа у Подгорици и Пљевљима. Док ученици у Подгорици имају знатно боље услове, пљеваљски школарци наставу често прате сједећи на дотрајалим столицама и за оштећеним школским клупама.

Ниједна пљеваљска школа не може се похвалити савременом и квалитетном опремом. У посебно тешкој ситуацији налазе се сеоске школе, које се суочавају са озбиљним проблемима када су у питању гријање и одржавање хигијене.

Међутим, док у Влади не препознају ове проблеме, често ни директори пљеваљских школа не траже од Министарства средства за обнову инвентара. Такви захтјеви посебно су ријетки откако се директори именују по партијској линији, а не на основу воље запослених просвјетних радника.

Често директори више слушају интересе партије него што воде рачуна о положају ученика и просвјетних радника.

Нажалост, овакво понашање негативно утиче на цјелокупно стање у пљеваљској просвјети.