Након дуготрајних припрема, Њемачка је у недјељу, 22. јуна 1941. године, у 3 часа и 15 минута, напала тадашњи Совјетски Савез. Напад је извршен без објаве рата и кршењем раније потписаног Уговора о ненападању, познатог као Пакт Хитлер–Стаљин.
Више од три и по милиона њемачких војника и њихових савезника напало је на територију данашње Русије, Бјелорусије и Украјине, односно тадашње заједничке државе Совјетски Савез. Напад је извршен уз подршку артиљерије, авијације и тенкова – брзо, масовно и немилосрдно.
Шеф совјетске државе и Комунистичке партије, Јосиф Стаљин, одбацивао је сва упозорења о могућем њемачком нападу. Тврдио је да не вјерује да би се Хитлер усудио да нападне тако велико царство, па није на вријеме извршена ни потпуна мобилизација.
Њемачка пропаганда описивала је напад као „превентивни“, наводно усмјерен против непосредне војне агресије бољшевика.
У стварности, Њемачка је водила кампању безобзирног и немилосрдног освајања. У Њемачкој су тада сањали о новом „животном простору“ на истоку, односно о стварању „Великог њемачког царства“ које би се простирало од Атлантика до Урала.
Њемачке снаге су на територији Совјетског Савеза починиле бројне злочине, не штедећи цивилно становништво током масовних одмазди и окупације.
Њемачка је на крају изгубила рат против Совјетског Савеза, а Црвена армија је, након непуне четири године ратовања, умарширала у Берлин.
Званични чин безусловне капитулације Њемачке потписан је 8. маја 1945. године, док је ратификација капитулације пред совјетском командом обављена у Берлину 9. маја 1945. године, што се у Русији и другим земљама некадашњег Совјетског Савеза обиљежава као Дан побједе.
