У Београду, о Великој Госпојини 2020.
СВЕТА БОГОРОДИЦА ЧАЈНИЧКА КРАСНИЦА
Пише: Војкан Т. Бојовић
Негдје послије 60 година свога земног живота, упокоји се Пресвета Богородица. Апостоли је часно сахранише у гроб њених родитеља. Послије три дана апостоли отворише гроб и нађоше само погребну плаштаницу. Тијело се бијаше узнијело на небо. Сину своме Господу Христу. Од тада се тај дан слави као Успење (васкрснуће) Пресвете Богородице – Велика Госпојина, и један је од великих празника православних хришћана, увијек 28. августа. Доста храмова подигнуто је њој у част и милост, а свакако је најпознатији и најпосјећенији онај у Чајничу – Република Српска, чувен по својим светињама – двјема црквама које су тик једна уз другу и чудотворној икони Богородице – чајничкој Красници, једној од најпоштованијих икона у православљу.
Свети Николај Велимировић говорио је да је Чајниче, послије манастира Острог, друго по значају светилиште Српске православне цркве. То свакако потврђују многобројни примјери чудотворних исцјељења оних који су са молитвом на уснама и искреном вјером прилазили овој икони.
Пљеваљски православни српски народ имао је одувијек посебан однос према овом храму и светој икони, баш као и према Св. Василију – слава му и милост, и милешевском Белом Анђелу, па је о њиховим празницима са страхопоштовањем одлазио на молитве и покајање. О чајничкој цркви и икони пише у роману „Свитање“ и Милка Бајић Подерегин.
И Чајничани су дуго година, па и у овим тешким, са поштовањем долазили у пљеваљску Св. Тројицу. Познато је њихово доброчинство око изградње цркве Св. Петра и Павла у Бољанићима 1928. као и обнови цркве Успења Пресвете Богородице у Стречању 1924.
Памтим да је осамдесетих година прошлог вијека протојереј Новица Јањић долазио у Пљевља да о великим празницима чинодејствује у манастиру Св. Тројица, који тада није имао свештенство тј. монахе за обављање службе божије.
Богородице чајничка Краснице – слава ти, милост и хвала, помилуј нас, опрости и помози у овим тешким часима нашег битисања.
Пројекат подржан од стране Министарства спољних послова Републике Србије – Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону
