Након што су из Електропривреде саопштили да је током љетња три мјесеца у јединој црногорској термоелектрани, у Пљевљима, произведено 65 процената укупне производње електричне енергије, постављају се бројна, стара и нова, питања. Свакако најважније је питање: врши ли се пљачка Пљеваља као и до 2020. године?

То се питање намеће након наведених података, али и након што би требало саопштити колико је прашине пало на Пљевљаке из копова Рудника угља у поменута три мјесеца. Која је стварна штета по здравље становништва због рада Рудника угља и Термоелектране? Колико је Пљевљака обољело од канцера у посљедњих неколико година? Ту је и питање које додатно интересује Пљевљаке – колику финансијску корист имају Пљевља од производње угља и електричне енергије?

„Блок је радио при просјечној снази од око 200 MW. Дневно је производио око 4.800 MWh електричне енергије. За три мјесеца произведено је приближно 442.000 MWh електричне енергије. Тржишна вриједност те производње премашила је 51 милион евра. За исту количину електричне енергије по актуелним цијенама на HUPEX берзи било би потребно издвојити око 57,4 милиона евра. У тај износ нијесу укључени трошкови прекограничних капацитета и накнада“, наводе из Електропривреде.

У читавој причи треба подсјетити и на чињеницу да вјетроелектране, хидроелектране и други производни капацитети, изузев нуклеарних централа, не могу у потпуности замијенити Термоелектрану када је у питању сигурност производње електричне енергије.

Свака суша, а дани без падавина могу бити и усред зиме, може да смањи производњу електричне енергије. Чак и зимска голомразица може да створи много више проблема од љетње суше. Електрична енергија се тада додатно троши за гријање, а падавина нема да би акумулациона језера била пуна воде.

Не треба заборавити ни чињеницу да су пљеваљски ресурси ограничени. Угаљ се троши и биће потрошен. Притом, трошење угља ће зауставити пут Црне Горе ка Европској унији, јер ће доћи до затварања Рудника угља, а самим тим и Термоелектране.

Сви грађани Црне Горе ће имати много скупљу струју него данас, али ће Пљевљаци имати чистији ваздух. Биће им чисти и џепови, јер их је бивша власт ДПС-а већ давно очистила, а садашња власт Покрета Европа сад и њених коалиционих партнера наставља да их чисти.

Многе средине, као што су Велење у Словенији и Зеница у Босни и Херцеговини, много су изгубиле када је у питању животна средина, али се у те средине много и улагало. Оне су губитак здраве животне средине дјелимично наплатиле. Пљевљаци ни у чему нијесу успјели, изузев појединаца који су се добро уновчили код бивших и садашњих Влада Црне Горе.

Одговор на постављено питање – пљачкају ли се Пљевља и даље – лако је дати. Пљачка траје деценијама и никада је нико није ни заустављао.

Када ће се то десити, то нико не зна.