In memoriam Миленко М. Безаревић (1932 – 2020)
БИО ЈЕ ЧОВЈЕК ЗА ПРИМЈЕР И УГЛЕД
У родним Пљевљима преминуо је 23.9.2020. професор Миленко М. Безаревић. Одлази са најбољим оцјенама које му је живот давао и као син и брат, супруг, отац Магде и Саше, деда, стриц, ујак, таст, колега, комшија…
Био је омиљени професор у пљеваљској Гимназији, али остаје упамћен као велики зналац, протагониста и заљубљеник у фудбалску игру. Почео је да се дружи са фудбалском лоптом са другарима на пљеваљској Раскрсници, у подмлатку тада чувеног маленог „Јакића“, који је у првом купу ФНРЈ 1947. дошао чак до четврт финала, а када се тим 1950. трансформисао у ФК „Брезник“, Миленко је са својим гимназијалцима, Крстом М. Соковићем, Садиком М. Катаном, Велисавом И. Гокубовићем, браћом Кнежевић, Мишом Т. Бојовићем, Мустафом Пијаловићем… постао и остао првотимац. По завршетку студија, посвећује се професорском послу, али увијек уз фудбал, где је активан у управи Рудара и као члан и као предсједник.
Дуго година Миленко је дописник некадашњег ЈСЛ „Спорт“, „Пљеваљских новина“ и других спортских страница у листовима Србије и Црне Горе. Његови спортски извештаји били су далеко више од уобичајних, дописничких, само са резултатом, стрелцима, судијама, гледаоцима и понекад састав тимова. Код Миленка то је била мала анализа утакмице, оба противника, оног што је за похвалу, али и оног другог, чега не би смело бити на терену и ван њега. У школи подржава рад спортске секције „Полет“ и гимназијских игара са Пријепољем, Прибојем, Чајничем… Ту је Миленко увидео снагу младих, жељу за игром и доказивањем и да их ту треба мобилисати за спортска опредељења, било рекреативна или професионлна. Оснивач Школског фудбалског савеза Пљеваља, Црне Горе и СЦГ, чији је предсједник био све до раздруживања. Није остао незапажен тај Миленков рад па га 1997. ФСЈ одликује највећим признањем Златном плакетом. Мало је записано о Ђачкој задрузи чији је оснивач такође био Миленко и која је била по организационом и пословном умијећу примјер и многим комбинатима и предузећима. Захваљујући Миленку Безаревићу, који је као професор географије добро познавао рад Танасија Пејатовића, урађено је 1986. преко Ђачке задруге репринт издање његовог капиталног дјела „Средње Полимље и Потарје“.
А пре само три љета 2017. на обележавању златног матуре 1966/67 био је наш драги гост са тадашњим професорима Велинком Ж. Аритоновић, Радом Џуверовићем и директором Драганом Зуковићем.
Неко ће се једном сјетити да је овдје себе уградио и Миленко Миков Безаревић, у жељи да се Пљевља уздигну и спортски високо.
Они који су бар на мало имали среће да раде са Миленком, или да им буде професор, увидјели су да је био велики зналац и господин у свему. Човјек за примjер и углед.
24.09. 2020,
Војкан Т. Бојовић
